Moskva i Pjongjang – bratstvo i interesi | Politika | DW | 07.02.2015
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Moskva i Pjongjang – bratstvo i interesi

Ruska vlada je za ovu godinu najavila zajedničke vežbe vojnog vazduhoplovstva i mornarice sa Severnom Korejom. Dve zemlje očigledno nastoje da prodube odnose. Zajedničke interese svakako imaju.

Nordkorea Kim Jong-Un droht mit Angriff auf Baengnyeong

Kim Jong-Un, i vojni stručnjaci

U zapadnoj štampi se Rusija i Severna Koreja periodično smenjuju kao tema, a napisi su uglavnom negativni. Nakon aneksije Krima, zvanična Moskva je dospela tamo gde se Pjongjang već odavno nalazi – pod zapadne sankcije. Poslednji put su sankcije protiv Severne Koreje pooštrene februara 2013. nakon trećeg podzemne nuklearne probe koju je izvela ova diktatura. Jedan tim stručnjaka Ujedinjenih nacija tvrdio je da ima dovoljno materijala da se rukovodstvo u Pjongjangu izvede pred Međunarodni sud zbog sistemskog kršenja ljudskih prava. Ipak, za takav predlog je potrebna saglasnost Saveta bezbednosti gde se opet stiže do Rusije – koja ima pravo veta. Moskva tamo po svaku cenu štiti bivšeg komunističkog mlađeg brata.

Prijateljstvo ili interes?

„Rusija gaji dobre odnose sa Severnom Korejom iz čistih ekonomskih interesa“, kaže Daniel Pikston, stručnjak Međunarodne krizne grupe u Seulu. Hladni odnosi sa Evropom kao najvažnijim privrednim partnerom naterali su Kremlj da na istoku traži nove saveznike i tržišta. Od takvog zaokreta može da profitira i siromašnija Koreja. „Severnoj Koreji trebaju tehnologije, investicije, nova infrastruktura i energija. To će uzeti od onoga ko ponudi“, dodaje Pinkston u razgovoru za DW.

Ima još razloga za zbližavanje Pjongjanga i Moskve. Jedan od njih navodi Go Ito, profesor za međunarodne odnose iz Tokija: „Prema shvatanju režima u Severnoj Koreji, Kina više nije pouzdan partner kao nekada“, kaže Ito za DW. Od dolaska mladog Kim Džong Una na vlast, režim je izveo brojne provokacije koje se nisu svidele tehnokratama u Pekingu. Nakon poslednjih nuklearnih proba Kina je promenila strategiju. Najvidljivije je smanjenje pomoći koja se redovno šalje Severnoj Koreji.

Flash-Galerie Russland Kim Jong Il Dimitri Medwedew

Kim Jong Il i Dimitrij Medvedev, 2011.

Sada priskaču ruski drugovi. Već prošle godine je Kremlj jednostavno otpisao 90 odsto od 11 milijardi dolara koje Severna Koreja duguje još iz sovjetskih vremena. Investitori iz Rusije sa 25 milijardi dolara žele da osavremene severnokorejsku železničku mrežu. Dodatne milijarde idu u druge infrastrukturne poduhvate poput nove mreže elektrodistribucije na samom severu korejskog poluostrva – ka tek nekoliko kilometara dugoj, ali važnoj rečnoj granici sa Rusijom. U pograničnom gradu Rasonu bi dve države trebalo da izgrade prvu zajedničku luku, odakle će ruski ugalj ići u ceo svet. Cilj Moskve je da robna razmena dve zemlje do 2020. Godine bude udesetostručena na milijardu dolara godišnje.

Prva međunarodna poseta

Diktator Kim Džong Un bi 9. maja trebalo da proslavi 70. godišnjicu Dana pobede nad fašizmom u Moskvi, na poziv domaćina. Ako se plan ne izjalovi, biće to tek prva inostrana poseta mladog Kima, dakle pre nego što je uopšte otišao u blisku Kinu.

Markus Nolan, stručnjak vašingtonskog instituta Peterson, veruje da bi tada u Moskvi mogli da se parafiraju sporazumi o prodaji oružja. Pretpostavlja da će reč biti o modernim avionima – prethodni oružani biznis krčkao se daleke 2001. kada je pokojni Kim Džong Il od Rusije hteo da pazari avione tipa SU-35. Posao je tada propao. Ipak, danas je situacija drugačija, jer Rusija više nema mirne odnose sa Zapadom. Daniel Pikston podseća da UN i dalje drže embargo na uvoz oružja protiv Severne Koreje. „Ukoliko Rusija prekrši taj embargo, biće to kalkulacija kako bi se ukupna legitimnost UN dovela u pitanje“, smatra ovaj stručnjak.

Reklama