Još u januaru, predsednik SAD Donald Tramp isključio je mogućnost da će Severna Koreja ikada posedovati interkontinentalne rakete. No, samo pola godine kasnije, baš to se desilo. Upravo testirana raketa ima domet od 8000 kilometara i može da ponese nuklearnu bojevu glavu. Tako je Severna Koreja dospela u ekskluzivni klub sila koja mogu da dosegnu SAD svojim atomskim raketama.
Doduše, to novo oružje, mereno merilima moderne vojne tehnologije, ne može baš preozbiljno da se shvati. Punjenje rakete tečnim gorivom je vrlo komplikovano a ona leti toliko sporo da rakete za protivvazdušnu odbranu lako mogu da je obore. Nije baš sigurno ni da je pouzdana i precizna u pogađanju cilja. Za poboljšanja je potrebno sigurno još dosta vremena.
Kimov režim se ne može napasti
Kimu Jong Unu je stalo pre svega da postigne efekat zastrašivanja. Njegov režim je praktično postao utvrđenje koje se ne može napasti – jer ima mogućnost nuklearnog protivudara za nesagledivim posledicama po SAD. Tako Kim može da ostvari svoj politički cilj – da sklopi mirovni ugovor i okonča sankcije UN.
Zvuči paradoksalno, ali napredak u raketnoj tehnologiji je uneo živost u pregovore o Koreji koji su u zastoju. Do sada je raketna oprema Severne Koreje ugrožavala samo Južnu Koreju i Japan. SAD jesu držale svoj nuklearni štit iznad saveznika, ali je Vašington napetosti u regionu pratio gotovo nezainteresovano, reagujući na provokacije iz Severne Koreje uglavnom refleksno i stereotipno. S tim je sada gotovo, jer pretnja sada može realno da se oseti.
Veći pritisak na Kinu
Trenutno sve još izgleda kao da će spirala da se vrti po starom obrascu. SAD hoće da pojačaju sankcije i da na samitu G20 zatraže dodatnu podršku u sprovođenju mera protiv Severne Koreje. S obzirom na dvostruku igru Pekinga u regionu, Vašington bi mogao da izvrši direktan pritisak na Kinu.
No, sudeći po tvitovima predsednika Donalda Trampa, on možda neće imati strpljenja da sačeka da ta strategija izolacije počne da deluje. Pošto njegovi reformski planovi u SAD ne napreduju, Trampu će možda biti potreban neki brz uspeh u spoljnoj politici. Jedna opcija bi bila da uništi fabrike raketa u Severnoj Koreji napadom iz vazduha. No, time bi rizikovao da dođe do nekontrolisane eskalacije, to jest, na primer, do odmazde napadom na milionski grad Seul. Japan i Južna Koreja bi trebalo da objasne Trampu da bi ta strategija bila vrlo rizična.
Moratorijum je atraktivniji
U poređenju sa nuklearnim napadima sa nesagledivim posledicama, rusko-kineski predlog da se uvede moratorijum je mnogo atraktivniji. Obustavljanje nuklearnih i raketnih testova na severnokorejskoj, i vojnih manevara na južnokorejskoj strani, sigurno bi smanjilo napetost i smanjilo tempo tehničkog razvoja oružja u Severnoj Koreji. Tako bi bila stvorena pauza koju bi svi mogli da iskoriste da bi se vratili za pregovarački sto.
No, vreme ne može da se vrati. Severna Koreja se neće odreći statusa nuklearne sile. A za to su krive SAD jer su godinama bile pasivne. No, razgovori bi mogli da se koncentrišu na zamrzavanje programa naoružavanja Severne Koreje. Zauzvrat bi mogle da se ublaže međunarodne sankcije a Pjongjangu bi mogli da se ponude razvojni krediti Azijske banke za investiranje u infrastrukturu. To je put konstruktivne deeskalacije koji bi svakako trebalo da ima prednost nad rešenjem u vidu drugog korejskog rata.