1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW
Priroda i životna sredina

„Moramo da shvatimo da smo ugroženi kao vrsta“

27. oktobar 2021.

UN su objavile poražavajući izveštaj o merama koje države preduzimaju u zaustavljanju klimatskih promena. Stručnjaci pozivaju da se dela odmah jer će kasnije biti prekasno.

https://p.dw.com/p/42DsJ
Foto: Noah Berger/AP Photo/picture alliance

„The heat is on“, u slobodnom prevodu „Biće vrelo“. Tako glasi naslov novog izveštaja Programa UN za životnu sredinu (UNEP) u kojem se analiziraju ciljevi koje je 120 država postavilo sebi u okviru Pariskog sporazuma o klimi.

Zaključci izveštaja su poražavajući. Čak i ako potpisnice sporazuma urade sve što su zvanično naumile, emisija štetnih gasova bi se do 2030. godine smanjila za svega 7,5 odsto.

To je predaleko od planiranih 55 procenata, koliko je, prema procenama stručnjaka, potrebno da se globalno zagrevanje ograniči na 1,5 stepeni Celzijusa u poređenju sa 1900. godinom. Da bi se rast temperature zadržao na dva stepena, potrebno je smanjiti emisije za trideset odsto.

„Da budemo načisto: imamo osam godina da napravimo planove, donesemo i sprovedemo mere i dostignemo smanjenje emisija – sat nam glasno otkucava“, kaže Inger Andersen, izvršna direktorka UNEP.

Ako države ostanu pri sadašnjim planovima, onda će globalno zagrevanje ići na 2,7 stepeni Celzijusa. „To bi za posledicu imalo katastrofalne promene klime sa kojima više ne bismo mogli da izađemo na kraj – to se po svaku cenu mora izbeći“, kaže za DW Niklas Hene, profesor zaštite klime na Univerzitetu u holandskom Vageningenu.

Infografik Karte NDC Treihausgasemissionen 2030 EN

Više CO2 u atmosferi nego ikad

Prema izveštaju UNEP, razočaravajuće je što se skoro uopšte nije vodilo računa o klimi prilikom podsticaja za privredu tokom oporavka od posledica pandemije. Manje od petine investicija su doprinosile smanjenju emisije štetnih gasova.

Doduše, pandemija i zastoj globalne ekonomije doprineli su smanjenju novih emisija za 5,4 odsto. Ipak je koncentracija štetnih gasova u atmosferi dostigla novu rekordnu vrednost, kako je nedavno potvrdila Svetska organizacija za meteorologiju.

„Koncentracija ugljen-dioskida u atmosferi veća je nego ikad u protekla dva miliona godina“, piše u izveštaju UNEP.

-pročitajte još: Nemačka privreda i klimatske promene: problem ili šansa?

Šansa da se zagrevanje planete zadrži na 2,2 stepena postoji zahvaljujući takozvanim „nula neto“ ciljevima koje su sebi postavili Evropska unija, Sjedinjene Države, Japan, Kina i druge zemlje u okviru Pariskog dogovora.

„Nula neto“ znači da se emisije koje uzrokuje čovek kompenzuju veštačkim ili prirodnim tresetištima i šumama, koje pak vezuju ugljen-dioksid. UNEP kritikuje što mnoge države planiraju ovakvo ravnanje bilansa na nulu tek posle 2030. godine.

„S time ne sme da se krene za pet godina ili za tri – moramo odmah da počnemo“, zahteva Andersen.

Koncentracija ugljen-dioskida u atmosferi veća je nego ikad u protekla dva miliona godina
Koncentracija ugljen-dioskida u atmosferi veća je nego ikad u protekla dva miliona godinaFoto: picture-alliance/K. Niehus

I jedan stepen se oseća

Kako kaže profesor Hene, svet neće biti lepo mesto ni ako zagrevanje stane na dva stepena u odnosu na 1900. godinu. „Sada smo na jednom stepenu više, a svuda na svetu vidimo suše, odumiranje šuma, poplave kao u dolini reke Ar, požare... Dva stepena bi, uprošćeno rečeno, značilo dvostruko više ekstremnih vremenskih fenomena.“

UNEP još jednu šansu vidi u suzbijanju metana koji nastaje pri proizvodnji fosilnih goriva, truljenjem organskog otpada, preradom otpadnih voda i u poljoprivredi, posebno stočarstvu i sadnji pirinča. Metan u atmosferi se razgrađuje za dvanaest godina, ali je u tok kratkom životnom veku višestruko štetniji nego ugljen-dioksid.

Autori izveštaja UN pišu da bi dobre mere mogle da budu i trgovina CO2 sertifikatima i uplate na račun siromašnijih zemalja kojima je teže da se odreknu prljave tehnologije. „Toliko kasnimo sa zaštitom klime da industrijske zemlje, uz napore kod kuće, po svaku cenu moraju da pomognu zemljama u razvoju da što pre smanje emisije. Zaostatak je toliki da nijedna država ne sme da se opusti“, kaže Niklas Hene.

Klimatska politika je pitanje života i smrti

„Ne treba da očajavamo“, kaže šefica UNEP Andersen. „Ali svet mora da se probudi i shvati da nam kao vrsti preti opasnost. Moramo da delamo odlučno. Moramo da delamo brzo. I moramo to odmah.“

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu