„Moram da ostanem kod kuće“ | Evropa | DW | 28.07.2016
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

„Moram da ostanem kod kuće“

Pazardžik je prvo mesto u Bugarskoj koje je zabranilo potpuno prekrivanje lica. To je pogodilo romske zajednice okupljene oko vehabijske džamije. Neke muslimanke iz grada sada jedva da napuštaju svoje kuće.

Šesnaestogodišnja Melisa Kartalova se upustila u veliki rizik: pre nekoliko dana je izašla iz kuće sa nikabom preko lica i odmah ušla u automobil jednog rođaka. Ubrzo nakon toga su automobil zaustavili policajci, a Melisu su odveli u policijsku stanicu. Tu su Melisine nevolje tek počele. „Tamo su tražili da skinem nikab.“ Platila je kaznu i sada jedva govori od za nju sramotnog iskustva što je morala da pokaže lice muškarcima u policiji.

Pre otprilike mesec dana je Pazardžik, bugarsko mesto kod Plovdiva na putu prema Sofiji, uveo zabranu vela koji pokriva lice. Doduše, takva zabrana je postojala još za vreme komunizma u Bugarskoj, ali je devedesetih u takozvanoj tranziciji došla i sloboda da se nose nikabi. Ali sad je opet zabranjeno nošenje takvih marama koje prekrivaju čitavo lice osim očiju, a žene koje se ogluše o zabranu kažnjavaju se globom od 150 evra. U ponovljenom slučaju mogu biti kažnjene i sa 500 evra, više nego što mnogi u Bugarskoj zarađuju za čitav mesec.

U pitanju je ciljano ponižavanje, tvrdi četrdesetogodišnja Svetla koja sedi uz Melisu u ženskom centru džamije Abu Bekr u Pazardžiku. Ukupno tridesetak žena iz njihove zajednice nose nikab kao i Svetla i Melisa, a već njih osam su morale da plate kaznu zbog toga, kažu nam žene koje nipošto ne žele da ih fotografišemo.

Ne izlaze iz kuće

Komandir tamošnje policije Ivan Genčev ne želi da govori o ovoj praksi niti o tome šta se dešava iza vrata policijske stanice. „Poznajem tradicije, običaje, veru i život tih ljudi. Ali o tome ne želim da dam nikakav komentar“, kaže nam policijski službenik.

U romskom naselju Pazardžika živi tridesetak hiljada ljudi i dve trećine njih su, kako sami tvrde, muslimani turske manjine. Njihova džamija Abu Bekr je postala poznata u čitavoj Bugarskoj tokom procesa protiv 14 dušebrižnika koji su tamo propovedali i koji su optuženi za „širenje radikalnog islamizma“. Džamija sledi vehabizam, radikalnu formu islama.

Jedan od optuženih je i Ahmed Musa, Svetlin suprug, koji je osuđen na dve godine zatvora. Isprva ga je Svetla redovno posećivala, ali sada više ne: „Na početku su žene u zatvoru sprovodile pretres tela, ali sad su tamo samo muškarci“, kaže nam Svetla. „Ne mogu da zamislim da skinem nikab u njihovom prisustvu, a o tome da mi prepipavaju telo tokom pretresa da i ne govorim. Dakle, moram da ostanem kod kuće.“

Bulgarien Burkaverbot in der Stadt Pazardschik

Ispred džamije Abu Bakr

Od kako je uvedena zabrana prekrivanja lica u javnosti, ove žene Pazardžika ionako radije ostaju kod kuće. Čak i muževi ih u međuvremenu teraju da prestanu da nose pokrov za lice: „Jednostavno im je previše kada žene ne mogu da odu ni u kupovinu, niti da vode decu u školu“, objašnjava nam Svetla. „Može li se uopšte tako živeti kad vam pred vratima neprestano vreba policija?“

Podeljeni grad

Ipak, i među muslimanima tog bugarskog grada čuju se različita mišljenja. „Nikad u životu“ neće shvatiti zašto bi žene morale da potpuno pokrivaju lica, kaže nam vlasnik jedne kafane. On jeste musliman i njegova kafana je nedaleko od džamije Abu Bekr, ali on radije odlazi u drugu džamiju u centru grada. A tamo, kaže nam, uopšte niti nema „takvih stvari“. Da li onda opravdava zabranu nikaba? Sleže ramenima: „Ma pustite ih da hodaju naokolo kako hoće.“

Dva brata, automehaničari u centru grada, misle drugačije. Zabrana je mera bezbednosti: „Kad neko tako hoda ulicama, može ispod toga da sakrije bilo šta. Bombe i takve stvari.“ To su, može biti, čuli od konzervativnih političara u koje spada i gradonačelnik Pazardžika. I on je, naime, objašnjavao zabranu potrebom da se poveća bezbednost. Patriotski front, mlađi partner u vladajućoj koaliciji u Sofiji, traži zabranu u celoj zemlji.

Za vreme komunizma sedamdesetih je i islamska vera bila „opijum za narod“ i bilo kakvi običaji u vezi sa religijom nisu bili poželjni. Već onda su se feredže i nikabi sve ređe mogli videti u gradu, ali tek je osamdesetih uvedena zabrana „muslimanske odeće u svim varijantama“. To se nije samo odnosilo na žene, nego je čak i muškarcima bilo zabranjeno da nose tradicionalne fesove na javnim mestima. Slomom komunizma je i taj zakon prestao da važi, ali žene su u Pazardžiku su se vratile nikabu tek sredinom devedesetih.

Danas se u gradu može videti mnogo muslimanki koje su obučene po zapadnoj modi. Uopšte, mladi hodža Ali Selim nam objašnjava da se u Kuranu na dva mesta spominje prekrivanje ženskog lica. Ali dvojica od četvorice najvažnijih tumača muslimanske svete knjige tvrde da to ne znači da muslimanke moraju potpuno sakriti lice od neznanaca. Među dvadesetak hiljada muslimana Pazardžika očigledno su raširena različita tumačenja tog propisa.

Reklama