Moralno pravo na nacionalni muzej dizajna | Mozaik | DW | 09.11.2011
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

Moralno pravo na nacionalni muzej dizajna

Nemačka tradicija dizajna poznata je u celom svetu i redovno svojim inovacijama predstavlja avangardu. Sad se prave planovi o otvaranju nacionalnog muzeja dizajna. Finansiranje, kažu, ne bi trebalo da bude problem.

Čajnik, Marjane Brant, 1924.

Čajnik, Marjane Brant, 1924.

Od Pfafove šivaće mašine i čajnika Marijane Brant do Folksvagenove „bube“… Nemački dizajn je čuven. Zato će mnoge iznenaditi kad čuju da Nemačka nema svoj nacionalni muzej dizajna.

Poznata Folksvagenova „buba“

Poznata Folksvagenova „buba“

Nemačko veće za dizajn odlučilo je da je došlo vreme da se nešto preduzme. „Regionalni muzeji za dizajn usredsređuju se na 19. i rani 20. vek, na primenjenu umetnost Art Nuvea, ali ne na industrijski dizajn. Oni isto tako rado razdvajaju dizajn od kulture“, kaže šef Nemačkog veća za dizajn Andrej Kupec. „Mi želimo da otkrijemo nove načine izlaganja dizajna, a da ga pri tom ne redukujemo samo na umetnost.“

Veće, koje okuplja 170 članova iz najrazličitijih sektora, veruje da ljudi najčešće uopšte ne mogu da shvate u kojoj je meri dizajn imao uticaja na kulturu. Oni su osnovali fondaciju preko koje će se finansirati Nemački muzej dizajna, koji bi trebalo da bude izgrađen u Berlinu.

Dizajn za svaki dan

Najbliže nekom muzeju dizajna na nacionalnom nivou u Nemačkoj je privatni Muzej dizajna „Vitra“ u Vajlu na Rajni, nedaleko od švajcarske granice u pokrajini Baden-Virtenberg. U njemu se nalazi jedna od najvećih zbirki modernog nameštaja na svetu. Ali, taj muzej se pre svega interesuje za unutrašnji dizajn.

Dizajn Valtera Gropijusa

Dizajn Valtera Gropijusa

Muzej „Nova zbirka međunarodnog dizajna“ u Minhenu ima nešto veći transdisciplinarni pristup, pa organizuje izložbe koje podcrtavaju preklapanja između umetnosti, dizajna, arhitekture i grafike. Ali, ne prati se razvoj industrijskog dizajna koji je stalno prisutan u svakodnevnom životu.

„Nemačkoj nedostaje jedan pravi nacionalni muzej dizajna koji bi se usredsredio na industrijski razvoj posle Drugog svetskog rata. Mi predlažemo da se otvori muzej koji bi pokazivao u kolikoj je meri industrijski dizajn integrisan u svakodnevnu kulturu i kako on oblikuje naše društvo“, objašnjava Kupec.

Profesor na Državnoj akademiji za dizajn u Karlsrueu Folker Albus se s tim slaže: „Danas nije dovoljno u muzej postaviti tek nekoliko stolica. Mora se voditi dijalog oko koncepta dizajna.“

Digitalizacija svakodnevnog života je nešto što sigurno ima uticaja na to kako danas, recimo, izgledaju mali prenosivi uređaji. „Eplov“ beli minimalizam, na primer, potpuno jasno dokazuje kako dizajn nije samo stvar funkcionalnosti, već i stila. Dok se ljudi stalno iznova snabdevaju komunikacionom opremom, Veće za dizajn smatra da se u postojećim muzejskim zbirkama ne vodi računa o takvim stvarima.

Bauhausov model

Legendarna lampa bauhausovca Vilhelma Vagenfelda

Legendarna lampa bauhausovca Vilhelma Vagenfelda

Jedinstven nivo intelektualnog i filosofskog angažmana na području dizajna u Nemačkoj je verovatno svoj istorijski trenutak dostigao u Bauhausu. Ideal Bauhausa, koji je 1919. u nemačkom gradu Vajmaru utemeljio arhitekta Valter Grupijus, bio je da kombinuje arhitekturu i industrijski dizajn s lepom umetnošću, kako bi se stvorilo „totalno“ umetničko delo.

Bauhaus je postao sinonim za modernizam: Laslo Mohoj-Nagi, Piet Mondrijan, Jozef Albers i Vasilij Kandinski - svi su oni tamo predavali. Predmeti kao što su arhitektura, tipografija, grafički i industrijski dizajn, bili su svi duboko pod uticajem rada te škole.

Bauhaus je morao da zatvori svoja vrata 1933. zbog pritiska nacističkog režima, a kao rezultat toga, pao je kvalitet nemačkog dizajna. Kad je Nemačka prvi put nakon rata učestvovala na međunarodnim izložbama proizvoda za svakodnevnu upotrebu, brojni njeni eksponati doživeli su neuspeh.

Ali u posleratnim godinama nemačka industrija brzo se oporavila. Pojavila su se poznata imena poput Ditera Ramza koji je dizajnirao elektronske proizvode za „Braun“.

Sjajan dizajn

Diter Rams za „Braun“

Diter Rams za „Braun“

U duhu Bauhausovog stremljenja za inovacijom i naprednim razmišljanjem, nemački dizajner Rafael Horcon je već ponudio dizajn za zgradu novog muzeja. Ogromna staklena kugla, prečnika 500 metara. On bi muzej rado video na centralnom mestu u Berlinu, na Šlosplacu, na mestu gdje je stajao Gradski dvorac. S obzirom na to da grad Berlin ne može sam da finansira taj projekat, fondacija traži privatne sponzore pre nego što državi predstavi konkretan predlog. Kupec je uveren da će Veće, zahvaljujući svojim dobrim vezama u svetu industrije, moći da pronađe sponzore.

„Nemačka privreda se i te kako bazira na dizajnu. Autoindustrija na primer svoju dobru prodaju bazira na jedinstvenom razvoju dizajna. Nemačkoj treba mesto gde će se to predstaviti baš kao i proizvodi iz budućnosti“, tvrdi Kupec. On procenjuje da bi prva izložba mogla da bude otvorena već 2013.

Autorke: Helen Vite/ Snježana Kobešćak
Odgovorni urednik: Ivan Đerković