Moralna propoved Evropi | Evropa | DW | 25.11.2014
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

Moralna propoved Evropi

Papa Franja dolazi u posetu – Evropi. On je drugi poglavar Rimokatoličke crkve ikada koji će govoriti u Evropskom parlamentu i u Savetu Evrope. Očekuje se da će to biti moralna propoved sa jakom porukom.

Evropa očekuje papu Franju. Nemačka novinska agencija DPA tvrdi da će to biti jedno od najkraćih putovanja nekog pape u inostranstvo – on će se u Strazburu sveukupno zadržati tri sata i pedeset minuta. Tokom posete, papa će govoriti pred poslanicima Evropskog parlamenta i članovima Saveta Evrope. Prema protokolu, nije predviđeno ni služenje mise, niti neki zvanični, državni ručak. Ipak, dužina posete ne bi trebalo nikoga da zavara: očekuje se da će poglavar Katoličke crkve evropskim političarima poslati jasnu poruku i jak signal.

Tome se između ostalih nada i Martin Šulc, Nemac koji predsedava Evropskim parlamentom. Šulc je prilikom svoje prošlogodišnje posete Svetoj stolici u Rimu, pozvao papu na uzvratnu posetu u Strazbur. Obraćajući se novinarima nakon susreta sa papom, Šulc je tada rekao da se uočava „jačanje uticaja“ pape u politici. Ipak, prevelika očekivanja u tom smeru već je demantovao portparol Vatikana Federiko Lombardi. On je naglasio da papa Franjo nema nameru da nastupa kao savjetodavac. Poslanici su poglavar Katoličke crkve pozvali kao moralni autoritet: „On ne dolazi kao državnik.“

Papst Franziskus und Martin Schulz

Predsednik Evropskog parlamenta Martin Švarc prilikom posete Vatikanu 2013.

Moralna veličina

Papa Franja se, recimo, smatra moralnim autoritetom, kada je reč o izbeglicama. Više puta do sada kritikovao je evropsku politiku prema izbeglica nazivajući je nehumanom. Prvo putovanje nakon izbora za papu odvelo ga je 2013. upravo na italijansko ostrvo Lampeduza, poznato pre svega kao prva evropska stanica brojnih izbeglica iz Afrike. Papa Franja tamo je održao misu u spomen mnogih koji su, u pokušaju da se preko mora dočepaju Evrope, izgubili život. „Evropa se ograđuje“, kritikovao je tada papa. Problematiku izbeglica potrebno je „rešavati na načelima gostoprimstva, a ne na načelu ravnodušnosti“, poručio je papa evropskim političarima.

Kao onaj koji upozorava i kao čovek koji jasno kaže ono što misli, papa Franja će možda govoriti i o sukobu u Ukrajini. Predsednik evropske Biskupske komisije CPMECE, nemački kardinal Rajnhard Marks, izrazio je uoči papine posete Strazburu nadu da će iz njegovog obraćanja poslanicima proizaći podsticaj za mir i pomirenje. „On mora da govori i o ratu koji se vodi na našem kontinentu“, smatra Marks, koji je istovremeno i nadbiskup Minhena i Frajsinga, a obavlja i funkciju predsednika Nemačke biskupske konferencije. Zbog toga je papina poseta Savetu Evrope, čiji je član i Rusija, od posebnog značaja.

Protest komunista

Lampedusa Triton. Schiffsfriedhof auf Lampedusa, Italien

Groblje izbegličkih brodova na Lampeduzi

Uoči papine posete evropskim institucijama za reč se javljaju i njegovi kritičari. Tako je, recimo, poslanica španskih komunista Marina Albiol poručila da je papino prisustvo u Evropskom parlamentu uvreda za milione crkvenih laika širom Evrope. Ipak, izuzimajući te pojedine izraze protesta, papa Franja može da računa na vrlo ljubazan prijem. Čak je i nemački političar iz redova Levice Fabio De Masi, inače i sam katolik, prvo apostolsko pismo pape „Radost Jevanđelja“ (Evangelii gaudium) označio kao „rimsku varijantu našeg stranačkog programa“. Papi koji „otvoreno kritikuje jednog kuma kartela za izbegavanje plaćanja poreza i zagovornika propale politike evra, kao što je to aktuelni predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker tvrdeći da ta politika ubija, ja jedino mogu da u znak podrške – aplaudiram“, naglašava De Masi.

I evropski Zeleni najavili su da će papu dočekati „s poštovanjem“ za njegovu borbu protiv siromaštva kao i zbog njegovog zalaganja za novu politiku prema izbeglicama, ali i kada je reč o zaštiti klime, najavila je šefica poslaničkog kluba Rebeka Harms. Ona međutim istovremeno naglašava da u vezi sa zaštitom prava manjina, ona ne deli stav Katoličke crkve. Zbog toga će Zeleni mesta koja imaju na tribini za posetioce, staviti na raspolaganje predstavnicima homoseksualnih organizacija.

Niko ne veruje da bi mogle da se ponove scene koje su obeležile prvu posetu jednog pape evropskim institucijama. Kada je 1988. papa Jovan Pavle II govorio pred poslanicima, Evropskog parlamenta Jan Pejsli, osnivač radikalno-protestantske stranke DUP iz Severne Irske, podigao je plakat na kojem je papu nazvao antihristom. Pjeslija su potom razbesneli katolici izudarali i on je izbačen iz dvorane.