Mongolija – bogata zemlja siromašnih ljudi

Rezerve sirovina u Mongoliji, slabo naseljenoj zemlji između Kine i Rusije, gotovo su neiscrpne. Ugalj, bakar, zlato - Mongolija ima sve to. Ekonomija je u prvoj polovini ove godine zabeležila rast od 14 odsto. Dale Čoi, zadužen za investicije u preduzeću „Frontijer sikjuritis (Frontier Securities), smeštenom u glavnom gradu Mongolije - Ulan Batoru, objašnjava: „To je za svaku zemlju sveta prilično velika brojka. Ali naša privreda je u usponu zbog rudarskog i učinka na druge sektore."

BDP narastao, a siromaštvo ostalo

Međutim, sa eksploatacijom tih sirovina tek se počelo, a i ekonomski uspon odrazio se za sada samo na mali broj ljudi, na one koji sebi mogu da priušte nove automobile i kuće. Jedna trećina ljudi i dalje je veoma siromašna, kaže Jirgen Velner koji u Ulan Batoru radi za humanitarnu razvojnu organizaciju „Vorld vižn“ (World Vision). „Zemlji se smeši sjajna budućnost, ali ne i jednoj trećini stanovništva. U proteklih deset godina mongolski bruto domaći proizvod veoma brzo narastao, ali je siromaštvo ostalo“, napominje Velner.

Siromaštvo u Ulan Batoru vidljivo je u njegovim predgrađima. Van centra grada nižu se sirotinjske četvrti s tipičnim soliterima iz socijalističkih vremena, a ljudi žive i u tzv. jurtama - nomadskim šatorima - i preživljavaju uz pomoć povremenih poslova.

Polovina od ukupno 2,8 miliona Mongola danas živi u glavnom gradu. Mnogi su nekadašnji nomadi koji su se doselili u grad jer im stočarstvo nije više pružalo sigurnu zaradu, ali i zato što u gradu traže vezu sa modernim svetom. Međutim, radnih mesta u gradu nema napretek, kaže Johanes Rej iz fondacije „Konrad Adenauer“. „Razlog za siromaštvo leži u tome što u poslednjih 20 godina nije izgrađena industrija i zato što ta zemlja, u stvari, živi samo od prodaje sirovina. To znači da trenutno još uvek nema proizvodnje, nema sekundarne industrije“, objašnjava Rej.

Dug put od zemlje nomada do moderne nacije

Mongolska vlada ima ambiciozne planove kada je reč o razvoju industrije, ali za to bi prvo trebalo da bude poboljšana infrastruktura. Trenutno 90 odsto puteva nije asfaltirano, a postojeća železnička mreža nije dovoljna za tu veliku zemlju. Sve to trebalo bi poboljšati narednih godina pri čemu se Mongolija nada da će bar donekle prekinuti zavisnost od svojih moćnih suseda - Rusije i Kine i da će svoje snage usmeriti u ekonomske veze sa SAD, Evropom, Japanom i Južnom Korejom.

Ali put od jedne izolovane zemlje nomada do moderne nacije bogate sirovinama još je dug. A kako će se bogatstvo zemlje podeliti među stanovništvom, to je političko pitanje, koje još zadugo neće biti rešeno.

Autorke: Rut Kirhner / Marina Martinović
Odgovorni urednik: Ivan Đerković