Momčilo Krajišnik na „tamnoj strani istorije“ | Politika | DW | 16.09.2020
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

Reakcije

Momčilo Krajišnik na „tamnoj strani istorije“

Momčilo Krajišnik počinio je zločine i nad Bošnjacima i nad Srbima, podsećaju žrtve rata u BiH. I dok u RS veličaju Krajišnikove „ratne zasluge“, istoričari ga svrstavaju na „tamnu stranu istorije“.

Momčilo Krajišnik na Palama 2013, po povratku iz zatvora

Momčilo Krajišnik na Palama 2013, po povratku iz zatvora

Predsednica Udruženja „Majke enklava Srebrenica i Žepa“ Munira Subašić podseća da je Momčilo Krajišnik „dvostruki zločinac“, odgovoran, ne samo za zločine nad Bošnjacima, već i sarajevskim Srbima koje je 1996. godine pozvao da napuste svoje domove kako ne bi ostali u Federaciji BiH.

„Pored toga što je bio jedan od organizatora stvaranja Republike Srpske, u čije ime je počinjen genocid nad Bošnjacima Srebrenice, Krajišnik je nakon Dejtona pozvao Srbe da se isele iz Sarajeva. Pričala sam sa srpskim majkama koje je Krajišnik naterao da napuste svoje domove i idu u kolektivne smeštaje. One se i danas pate i proklinju Krajišnika što ih je na to primorao. Zato je Krajišnik dvostruki zločinac“, kaže Munira Subašić za DW.

Munira Subašić: Krajišnik je dvostruki zločinac

Munira Subašić: Krajišnik je dvostruki zločinac

„Otišao je još jedan ratni zločinac, ali su ostale posledice njegovog zločina, kao i sledbenici ideje u ime koje su počinjeni teški ratni zločini u BiH, uključujući i genocid nad Bošnjacima Srebrenice“, izjavio je potpredsednik RS Ramiz Salkić. „Upravo je Momčilo Krajišnik predvodio pobunjene bosanske Srbe na sednici na kojoj su usvojeni strateški ciljevi koji su predvideli taj crni scenario“, podseća Salkić.

U RS veličanje ratnih zločinaca

Mnogi u RS, međutim, i danas veruju da se u Hagu sudilo po nacionalnom ključu, a ne zbog počinjenih ratnih zločina. „Nažalost, neko je procenio da je Momčilo Krajišnik kriv samo zato što je Srbin i što je u to vreme bio predsednik Narodne Skupštine (RS)“, rekao je premijer RS Radovan Višković. Milovan Bjelica, potpredsednik Srpske demokratske stranke (SDS), veruje da je Krajišnik vodio „mudru politiku“ i da „nikada nije ispoljavao netrpeljivost prema drugim narodima“.

-pročitajte još: „Pravda nikad nije dovoljna za pomirenje“

No, činjenice koje je utvrdio Međunarodni sud za ratne zločine na području bivše Jugoslavije (ICTY) sa sedištem u Hagu govore suprotno. Momčilo Krajišnik osuđen je za najteže ratne zločine tokom rata u BiH devedesetih godina prošlog veka. Kao najbliži saradnik prvog predsednika RS, osuđenog ratnog zločinca Radovana Karadžića, Krajišnik je učestvovao u „udruženom zločinačkom poduhvatu čiji je cilj bio da se izmeni nacionalni sastav stanovništva na područjima pod kontrolom republike bosanskih Srba, tako što će se počinjenjem raznih zločina drastično smanjiti zastupljenost nesrba u tom stanovništvu“, navedeno je u presudi haškog suda.

Glorifikacija osuđenih ratnih zločinaca

Presuda koja osnivača RS tereti za „istrebljenja i progone“ zasnovane na „deportaciji i prisilnom premeštanju nesrpskog stanovništva“, Krajišnika svrstava u red najgorih ratnih zločinaca, kaže Almir Kliko, naučni saradnik Instituta za istraživanje zločina protiv čovečnosti i međunarodnog prava Univerziteta u Sarajevu. „Zasluženo će se nalaziti na zapisanim stranicama svetske istorije zajedno sa nacističkim ratnim zločincima. Nacistička zlodela bila su razlog formiranja Međunarodnog suda za ratne zločine u Nirnbergu. Zlodela sledbenika i izvršilaca politike čiji je jedan od glavnih kreatora bio Momčilo Krajišnik, bila su razlog formiranja Međunarodnog suda za ratne zločine u Hagu pola stoleća kasnije“, ocenjuje Kliko.

Atmosfera na Palama tokom dočeka Momčila Krajišnika 2013.

Atmosfera na Palama tokom dočeka Momčila Krajišnika 2013.

Predsednica RS Željka Cvijanović, međutim, ignoriše činjenice utvrđene u haškom sudu. Za nju je Krajišnik „čovek koji je imao hrabrosti i viziju da donosi teške istorijske odluke“. Glorifikacija osuđenih ratnih zločinaca uz potpuno odsustvo morala i ranije je bila prisutna u RS, gde se ratni zločinci predstavljaju kao „hrabri vizionari“. Kritičari napominju da je ta pojava posebno izražena uoči izbora. Sociolog Esad Bajtal kaže da je teško komentarisati takvo veličanje ratnih zločinaca, dok je u moralnom smislu to upitno čak i na personalnoj ravni.

Nemoral i odsustvo ljudskosti zbog političkih ciljeva

„U javnom diskursu modernog demokratskog sveta to je naprosto nezamislivo i izlazi van svih okvira elementarne ljudskosti. U simboličkoj formi, to je još jedno žrtvovanje žrtava, ubijanje mrtvih, gaženje pijeteta nedužno stradalih ljudi. Ma koliko to nečija ideologija tražila – nedopustivo je. Dobri običaji, moral i etika moraju biti iznad svake politike i ideologije, čak i u mnogo blažim slučajevima kršenja ljudskih prava. A u ovom slučaju radilo se o masovnom zločinu, masovnom kršenju prava na ljudski život. Možemo li kao civilizacija, kao zreli ljudi, u ime karijere trgovati sopstvenom savešću? Pretpostavljam da ni gospođa Cvijanović nije rođena bez savesti. A eto, ponaša se kao da jeste. Nažalost, tu se više ništa popraviti ne da. Sve što ostaje jeste da se ponekad stidimo u tuđe ime. Evo, stid me je“, kaže Bajtal.

Istoričar Husnija Kamberović tvrdi da će iza Momčila Krajišnika na kraju ostati samo sudske presude koje ga svrstavaju na „tamnu stranu istorije“. U izjavi za novinsku agenciju Fena, Kamberović ističe da se Krajišnik u svojoj političkoj filozofiji otvoreno zalagao za stvaranje „velike srpske nacionalne države“ na Balkanu. „Za njega je bila prihvatljiva samo Jugoslavija kao srpska država i on je otvoreno govorio da njega ne interesuju muslimani u BiH, već samo srpski narod. Krajišnik je bio taj koji je pročitao ’Šest strateških ciljeva srpskog naroda’ iz maja 1992. godine, za koje je čak i Ratko Mladić rekao da predstavljaju genocid“, podseća Kamberović.

Nakon odslužene dve trećine zatvorske kazne, Momčilo Krajišnik pušten je iz zatvora, a u ratnoj prestonici RS, na Palama, dočekan je kao heroj. „Ja ne znam zašto je taj doček organizovan. Ja sam, ipak, ratni zločinac“, rekao je tada Krajišnik. Momčilo Krajišnik preminuo je u utorak (15.9.) u 75. godini od posledica korona-virusa.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

Reklama