Moldavija na raskrsnici, opet…

Ustavni sud je početkom godine otvorio put za direktne izbore za predsednika Moldavije. Dosadašnji izbor predsednika, o kojem je tropetinskom većinom odlučivao parlament, proglašen je neustavnim. To je, kako se čini, jedina novina na predsedničkim izborima u nedelju (30. Oktobar). Od proglašenja nezavisnosti ove bivše sovjetske republike uvek iznova se postavlja pitanje: Quo vadis? U pravcu Moskve ili u pravcu evropskih integracija?

„Igre za moć i vlast"

Vođa proruskih socijalista Igor Dodon je favorit za pobedu u predsedničkoj trci, pokazuju istraživanja javnog mnjenja. Politički tabor proevropski orjentisanih partija je posvađan i razjedinjen. Tek nekoliko dana pred izbore se mogao usaglasiti oko zajedničke kandidatkinje Maje Sandu, raniju ministarke obrazovanja, koja je bila predvodnica u borbi protiv korupcije i prevlasti oligarha.

Još u leto 2015, kada je na desetine hiljada Moldavaca izašlo na ulice demonstrirajući protiv korumpiranih elita, Sandu se sa jasnom porukom obratila demonstrantima. Moldavska politička scena, rekla je ona, je „arena u kojoj se vode borbe za vlast različitih osoba, koji po želji raspolažu resursima u zemlji". Samo civilno društvo takvo stanje ne može okončati i stvoriti perspektivu.

Ove nedelje će Moldavci odlučivati o tome kome da poklone poverenje. Nije lako Maji Sandu da danas propagira proevropske reforme. Pod plaštom evropskog kursa su razne „proevropske" vlade dovele privredu do teške krize. Uprkos Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju sa EU, Moldavija se ekonomski nalazi pred kolapsom. Sporni biznismen i političar Vlad Plahotnjuk važi kao čovek koji vuče konce. Mnogi Moldavci, pre svega mladi ljudi, imaju poverenja u Maju Sandu, nadaju se da bi mogla izvući zemlju iz daviteljskog zahvata oligarhije.

Odvraćanje od Evrope?

Šef opozicionih socijalista Igor Dodon upozorava da je Evropska unija ćutke prihvatila lošu i korumpiranu vlast u Moldaviji iz geopolitičkih razloga. On to stalno ponavlja gotovo kao molitvu. U mnogim intervjuima za ruske medije on je rekao da je Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa EU bio velika greška. On bi, kako kaže, kao predsednik raskinuo taj sporazum i vezao svoju zemlju za Rusiju. 

Njegov drugi cilj je federalizacija Moldavije, uključujući i separatističku Republiku Pridnjestrovlje. Ovaj region de iure još pripada Moldaviji, ali je od 1992. de facto otcepljen od nje i podneo je zahtev za pripajanje Rusiji. U međuvremenu, jedna trećina stanovništva u Pridnjestrovlju priželjkuje ponovno pripajanje Moldaviji. Federalizacijom Republike Moldavije bi snu unionista u Kišinjevu i Bukureštu o mogućem ujedinjenju Moldavije i Rumunije konačno došao kraj.

Treća tačka njegovog programa je neutralnost Republike Moldavije. Dodon odbacuje bilo kakvu saradnju svoje zemlje sa NATO. Više puta je kritikovao zajedničke vojne manevre moldavske armije i Zapadne vojne alijanse, rekavši da bi voleo da iz korena promeni sigurnosnu strategiju svoje zemlje: „Na teritoriji naše zemlje nećemo više trpeti ni trupe NATO, ni vojnike iz drugih zemalja." Da pri tome nije pomenuo prisustvo ruskih trupa u Pridnjestrovlju nikoga ne čudi.

Nejasne ankete

Prema najnovijim istraživanjima javnog mnjenja Igor Dodon – sa 27 odsto glasova birača – predvodi favorite za predsjednika. Slijedi Maja Sandu sa tek deset odsto birača. Ovaj rezultat međutim zavarava, jer su ankete vođene pre odluke proevropskih partija da u izbornu trku pošalju zajedničkog kandidata. Ako se obuhvate svi glasači proevropskog političkog tabora, onda bi Maja Sandu mogla imati preko 20 odsto glasova. Da li će to biti tako, pokazaće izborna nedelja.

I dalje je upitno, da li će jedan od dva kandidata u prvom krugu izbora dobiti najmanje 50 odsto glasova birača. Ako to ne bude slučaj, o pobedniku će odlučivati drugi krug izbora 13. novembra.