Moldavija glasa: na Zapad ili Istok?

Prozapadna koalicija u Kišinjevu imala je šta da pokaže svojim građanima ove godine. Od aprila Moldavcima više ne treba viza za turistička putovanja u Šengenski prostor, a letos je potpisan i Sporazum o pridruživanju Evropskoj uniji, kao i onaj o slobodnoj trgovini. To je, u interpretaciji Kremlja, bila izdaja jedne bivše sovjetske republike. Na reakciju se nije dugo čekalo i ona je stigla u vidu ekonomski bolne zabrane izvoza vina, voća, povrća i mesa iz Moldavije u Rusiju.

Ova istočnoevropska zemlja je po mnogim parametrima najsiromašnija u Evropi. U turbulentnoj istoriji pripadala je Ruskom Carstvu, zatim od 1918. Rumuniji, a posle Drugog rata Sovjetskom Savezu. Oko 70 stanovništva čine rumunski Moldavci, po deset odsto je Rusa i Ukrajinaca. Iako je rumunski zvanični jezik, u de facto odcepljenom Pridnjestrovlju i autonomnoj Gagauziji govori se ruski.

Neizvesna trka

Aktuelna ispitivanja javnog mnjenja pokazuju da će foto finiš odlučiti trku proevropskih liberala i demokrata sa proruskim komunistima i socijalistima. Stanovništvo je podeljeno: 44 odsto je za evropske integracije, 43 odsto za približavanje Rusiji. Komunisti bivšeg premijera Vladimira Voronjina imaju blagu prednost u odnosu na Liberalno-demokratsku i Demokratsku partiju, ali će im za formiranje vlade biti potreban i solidan rezultat socijalista ili manjih proruskih stranaka. Ideje tog tabora najeksplicitnije formuliše vođa socijalista Igor Dodon koji bi, kaže, u slučaju dolaska na vlast odmah poništio sporazume sa EU i okrenuo se evroazijskim integracijama.

Bivši prelazni predsednik Mihai Gimpu, šef liberala, potvrđuje za DW da će u slučaju izborne pobede zemlja ostati na evropskom kursu. On kaže da je jasna pozicija nemačke kancelarke Merkel „važna poruka“ za Moldaviju. Merkelova je nedavno, osim Ukrajine, pomenula Moldaviju, Gruziju i Srbiju (http://www.dw.de/mali-rusi-ili-pouzdani-partneri/a-18096226) kao države koje su u opasnosti od ruskog uticaja.

Gastarbajteri odlučuju

Odlučujući faktor mogla bi da bude izlaznost u ovoj zemlji gde je mnogo neopredeljenih, ali još više temeljno razočaranih zbog teškog siromaštva i korupcionaških skandala. Predsednik Ustavnog suda Aleksandru Tanase pozvao je svoje zemljake da glasaju: „U Moldaviji izbori nisu stvar politike nego geopolitike“, kaže. Dodaje da nema idealnih političara i partija, ali da ne želi da „Moldaviju vode političari koji se raduju ruskom embargu protiv sopstvene zemlje“ – time se misli upravo na socijalistu Dodona.

Važni će biti i glasovi Moldavaca iz inostranstva – od četiri miliona stanovnika, čak pola miliona radi mahom u Rusiji, a još toliko pretežno mladih studira i radi u Evropskoj uniji. Više od pola miliona ima i rumunsko državljanstvo, što znači da su ujedno i državljani EU. Ukoliko ti ljudi izađu na izbore, smatraju posmatrači, konačna odluka biće proevropska.