Moldavija glasa: na Zapad ili Istok? | Politika | DW | 30.11.2014
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Moldavija glasa: na Zapad ili Istok?

Građani Moldavije biraju novi saziv parlamenta. Mnogi glasanju pripisuju sudbonosni značaj. Odlučuje se, ni manje ni više, da li će zemlja nastaviti evropski kurs ili prekinuti evropske integracije i okrenuti se Rusiji.

Prozapadna koalicija u Kišinjevu imala je šta da pokaže svojim građanima ove godine. Od aprila Moldavcima više ne treba viza za turistička putovanja u Šengenski prostor, a letos je potpisan i Sporazum o pridruživanju Evropskoj uniji, kao i onaj o slobodnoj trgovini. To je, u interpretaciji Kremlja, bila izdaja jedne bivše sovjetske republike. Na reakciju se nije dugo čekalo i ona je stigla u vidu ekonomski bolne zabrane izvoza vina, voća, povrća i mesa iz Moldavije u Rusiju.

Ova istočnoevropska zemlja je po mnogim parametrima najsiromašnija u Evropi. U turbulentnoj istoriji pripadala je Ruskom Carstvu, zatim od 1918. Rumuniji, a posle Drugog rata Sovjetskom Savezu. Oko 70 stanovništva čine rumunski Moldavci, po deset odsto je Rusa i Ukrajinaca. Iako je rumunski zvanični jezik, u de facto odcepljenom Pridnjestrovlju i autonomnoj Gagauziji govori se ruski.

Neizvesna trka

Aktuelna ispitivanja javnog mnjenja pokazuju da će foto finiš odlučiti trku proevropskih liberala i demokrata sa proruskim komunistima i socijalistima. Stanovništvo je podeljeno: 44 odsto je za evropske integracije, 43 odsto za približavanje Rusiji. Komunisti bivšeg premijera Vladimira Voronjina imaju blagu prednost u odnosu na Liberalno-demokratsku i Demokratsku partiju, ali će im za formiranje vlade biti potreban i solidan rezultat socijalista ili manjih proruskih stranaka. Ideje tog tabora najeksplicitnije formuliše vođa socijalista Igor Dodon koji bi, kaže, u slučaju dolaska na vlast odmah poništio sporazume sa EU i okrenuo se evroazijskim integracijama.

Mihai Ghimpu

Mihael Gimpu

Bivši prelazni predsednik Mihai Gimpu, šef liberala, potvrđuje za DW da će u slučaju izborne pobede zemlja ostati na evropskom kursu. On kaže da je jasna pozicija nemačke kancelarke Merkel „važna poruka“ za Moldaviju. Merkelova je nedavno, osim Ukrajine, pomenula Moldaviju, Gruziju i Srbiju (http://www.dw.de/mali-rusi-ili-pouzdani-partneri/a-18096226) kao države koje su u opasnosti od ruskog uticaja.

Gastarbajteri odlučuju

Odlučujući faktor mogla bi da bude izlaznost u ovoj zemlji gde je mnogo neopredeljenih, ali još više temeljno razočaranih zbog teškog siromaštva i korupcionaških skandala. Predsednik Ustavnog suda Aleksandru Tanase pozvao je svoje zemljake da glasaju: „U Moldaviji izbori nisu stvar politike nego geopolitike“, kaže. Dodaje da nema idealnih političara i partija, ali da ne želi da „Moldaviju vode političari koji se raduju ruskom embargu protiv sopstvene zemlje“ – time se misli upravo na socijalistu Dodona.

Važni će biti i glasovi Moldavaca iz inostranstva – od četiri miliona stanovnika, čak pola miliona radi mahom u Rusiji, a još toliko pretežno mladih studira i radi u Evropskoj uniji. Više od pola miliona ima i rumunsko državljanstvo, što znači da su ujedno i državljani EU. Ukoliko ti ljudi izađu na izbore, smatraju posmatrači, konačna odluka biće proevropska.

Reklama