Mogu li se katastrofe na vreme predvideti?

Za sada je bar tako, kaže Kristina Majer, vulkanolog na Hamburškom univerzitetu:

"Svi ljudi znaju da će Vezuv verovatno ponovo proraditi. A tada će ljudi u okolini biti u opasnosti. Zato su Italijani osmislili plane za evakuaciju".

Ali caka je u sledećem. Planovi, ako uopšte funkcionišu, onda samo sa preciznim prognozama, koje moraju biti dostupne 14 dana pre erupcije. Ali sa vulkanskim prognozama je isto kao i sa vremenskim. Nekada su tačne, nekad ne:

"Da bi znali kada će vulkan proraditi, moramo znati šta se odigrava ispod vulkana. Prvo magma mora da se pokrene ili da se poveća pritisak gasova u ognjištu vulkana, a pre nego što se to odigra postoje procesi u samom podzemlju. To je teško razotkriti i meriti, i samim tim teško je dati i srednjoročnu prognozu".

Kratkoročne prognoze su presudne

A i deca nagađaju o tome šta se odigrava u unutrašnjosti vulkana: "Lava koja bljuje vatru.. U sredini je rupa i tamo je magma i može doći do erupcije. Onda se lava izliva svuda naokolo."

Kratkoročne prognoze su nemoguće bez mreže tehničkih uređaja, kao na primer satelitske kontrole, kaže većina evropskih stručnjaka. Kristina Majer kaže da ipak postoji mnogo naznaka koje mogu da govore u prilog erupciji:

"Zamislite da se vulkan naduva. Znači imamo snažne promene oblika tla. Osim toga magma može da se pokrene ka površini što izaziva zemljotres koji se može meriti. Zemljotresa uvek ima na nekim vulkanima ali se menja njihov intenzitet. Ili se menja emisija gasova i to se može meriti uz pomoć satelita. Na primer, oblaci gasa iznad vulkana u atmosferi mogu se meriti iz svemira".

Ipak, nedelju, dan ili čas vulkanske erupcije nijedan istraživač nije mogao precizno da predvidi. Ljudi u Napuljskom zalivu žive sa tim rizikom.

autori: U. Hempelman, I. Ivanović

odg. urednik: N. Jakovljević