Mogu li pomoći centralne banke?

Kriza je počela pre nešto manje od godinu dana kada je zapretila opasnost da veliki broj takozvanih sab-prajm kredita za kupovinu kuća ne bude vraćen. Reč je o kreditima koji su odobreni zajmotražiocima za koje nije sigurno da pozajmljeni novac mogu i da vrate. To je izazvalo lančanu reakciju. Banke koje su odobravale te kredite zapale su u gubitke i našle se na rubu provalije. Kako se nije moglo znati ko je sledeći na redu međusobni krediti su gotovo obustavljeni i centralne banke morale su da kreditima pomognu poslovnim bankama. Od ove nedelje pomoć je potrebna i investicionim bankama i američka centralna banka, Federalne rezerve, ovog vikenda počela je akciju spasavanja.

Investicione banke - sledeće na udaru krize

Naime, američka centralna banka strahuje da su upravo investicione banke sledeće na udaru krize. Takozvani hedž-fondovi, koji žive gotovo isključivo od bankarskih kredita, mogli bi takodje propasti. Upravo to se prošlog petka dogodilo sa bankom "Ber Sterns" – jedan hedž fond nije mogao da vrati kredit i bankrotirao je. Banka je morala da otpiše pozajmicu i tako se sama našla pred bankrotstvom koje je sprečeno samo zahvaljujući zajedničkoj akciji Federalnih rezervi i velike banke "Džej Pi Morgan Čejz". Ove nedelje bi i druge investicione banke – "Goldman Saks", "Morgan Stenli" i "Leman Braders" – trebalo da saopšte kakve su njihove poslovne knjige.

Intervencija Federalnih rezervi za spasavanje "Ber Sternsa" dovela je do dodatnog pada vrednosti dolara i ulagači su se okrenuli sigurnijim područjima kao što su zlato i sirovine što je, opet, njihove cene podiglo na rekordni nivo. Sve ostalo je u padu i nemački indeks akcija, DAX, na najnižem je nivou od početka godine. Kako izgleda, put iz krize za sada niko ne zna, jer mere koje preduzimaju centralne banke sve su manje od pomoći.