Moglo je i gore

Moglo je biti i gore, ali ne može se ni reći da je ishod prvog kruga predsedničkih izbora u Francuskoj dobar. Marin Lepen je dospela u drugi krug. To je ujedno i njen do sada najveći politički uspeh: Beskrupulozna nacionalistkinja je u usponu. Od kako je preuzela vođstvo stranke od svog antisemitskog oca ona vodi "Nacionalni front" u sve veće uspehe, na regionalnim izborima, na izborima za Evropski parlament i sada na predsedničkim izborima. Šta se to događa u drugoj po veličini zemlji Evropske unije da jedna maliciozno strateški nadarena političarka sa stavovima iz nekih davnih dana uopšte može slaviti takve trijumfe?

Ona nije osvojila najviše glasova, ali nije bila daleko od toga. To je senzacija i gorak poraz za sve prave demokrate. Poslednja nada je sada liberalni i više socijaldemokratski Emanuel Makron. On je racionalni izbor. U drugom krugu za 14 dana se sada radi o tome da svi razumni glasuju za Makrona, čak i ako se svi ne slažu sa njegovim političkim stavovima. Socijalisti i konzervativci moraju da se okupe oko 39-godišnjeg neiskusnog izdanka političke elite.

Jer sada se radi o tome da se Marin Lepen i njene nacionalne fantazije o svemoći, sabiju u što je moguće manje granice. Neki istraživači izbora govore i o mogućnosti "efekta Trampa" u drugom krugu - neočekivane podrške populistima. Ali u Francuskoj je to gotovo nemoguće. To leži i u prirodi francuskog izbornog sistema: da se biračima sa samo dva kandidata na neki način pruži druga šansa. Čak i ako su u prvom krugu dali oduška svojoj frustraciji, drugi put će valjda odlučiti racionalno.

Poslednje upozorenje

Čak i ako će se na kraju po svemu sudeći Emanuel Makron useliti u Jelisejsku palatu, ovi izbori su ipak nešto kao poslednje upozorenje. Jer, Njegovi prethodnici, Sarkozi i Oland nisu uspeli da obnove Francusku. Francuzi nisu u velikom broju birali samo desne ekstremiste, nego i levog ekstremistu i starog komunistu Žan-Lik Melenšona. Gotovo svaki drugi građanin Francuske sa pravom glasa odbija dosadašnji sistem. Ni jedna etablirana stranka nije uspela da uđe u drugi krug. To je sad posao za Makrona. On mora opet dovesti u središte društva sve te Francuze koje muči duboka sumnja, koji se osećaju zaboravljenim od elite i ugroženim od stranaca i doseljenika. To će biti izuzetno težak zadatak.

Francuski susedi i Evropska unija sada mogu malo da se opuste. Francuska će verovatno ipak zadržati evro i neće napustiti EU ni NATO. Sve je to pretilo pobedom Lepen ili Melenšona.

Ali Evropljani ne mogu da se ponašaju kao da se ništa nije dogodilo. Videlo se da Francuska nije baš tako siguran temelj Evropske unije i rame uz rame sa Nemačkom kao što su mnogi mislili. Emanuel Makron će postavljati zahteve EU, on želi fiskalne olakšice. Nemačka ne sme toliko svoje robe izvoziti u Francusku i tako malo uvoziti iz nje: To neće biti prijatno za Berlin, ali Makronu se sada mora pomoći.

I na kraju i uzgred rečeno, stručnjaci za javno mnijenje su ovaj put tačno procenili ishod izbora. Dakle i za demoskope još nije sve izgubljeno, usprkos netačnim prognozama kod bregzita, Trampa i izbora u Holandiji.