Moderni srpsko-nemački: Šljaga za cinkaroša!

Kada je Nemac u rečnike svog bogatog i slavnog jezika uvrštavao reč Schlag nije mogao ni da zamisli da će Srbi izraz preuzeti u medicinskoj varijanti, ali i da će joj udahnuti razna druga značenja. Schlag inače u nemačkom jeziku znači „udarac“ u njegovim najrazličitijim varijantama.

Srbima se posebno svidela medicinska konotacija reči pa tako više ljudi zna šta je šlog nego šta je moždani udar. A to je jedno te isto. I označava strahotnu stvar: prestanak rada jednog dela ćelija mozga zbog nedostatka hranljivih materija ili kiseonika. Do toga dolazi kada se začepe određeni krvni sudovi ili dođe do njihovog pucanja i izlivanja u moždano tkivo.

Naravno, čak i reči koje imenuju ovako crne pojave nađu svoj put u sleng. „Jao, ženo, kada sam mu videla đačku knjižicu, šlogirala sam se! Pa to je pravi vojnički marš: 1, 2, 1, 2... Joj, kad mu budem zalepila jednu šljagu!“

Šljaga

A šljaga je neuporedivo maštovitiji izraz nastao isto od reči Schlag. Šljaga je, piše jedan posetilac sajta vukajlija.com, šamar koji je mutirao, pa od njega više zuji u ušima nego od običnog šamara. Postoje dve osnovne varijante šljage:

1. Vaspitna, koju neki zovu i roditeljskom. Karakteriše je odmerenost – ona je tu samo da „vaspita“. Ali kako batine nikad nikoga nisu vaspitale, pedagoška upotreba šljage sasvim je neopravdana.

2. Seljačka. Ovaj tip šljage prisutan je kako u ruralnim tako i u urbanim sredinama. Dakle, biti seljak po zanimanju uopšte nije preduslov za korišćenje ovakve šljage. Izraz seljačka šljaga treba samo da ukaže na sirovost i prirodnost udarca: nema tu ni traga od karatea, kung-fua i ostalih sofisticiranih tehnika. To je udarac, onako, od srca.

Ipak, šljaga je zadržana na granicama žargona i sprečen je njen prodor u književni jezik. Nikada nećete čuti da komentator boks meča kaže. „Odlična šljaga Luisa, Tajson je ponovo u nokdaunu!“

Na sledećoj strani:

Cinkaroši i drukare

Cinkarenje

Cink je, znamo, hemijski element. Ova reč se koristi u celom svetu, a poreklom je nemačka – Zink. Od te reči je izveden glagol cinkariti. Cinkarenje je potkazivanje nekoga, dostavljanje informacija o nekome. Ima izuzetno negativnu konotaciju.

Jedan vukajlijaš piše da se sa prvim cinkarošima sreo odmah po polasku u osnovnu školu. To su svi oni zlatni dečaci i devojčice koji uvek učiteljici odaju ko je napravio neku svinjariju. Bitna odlika cinkarenja je da cinkaroša retko kada neko nešto pita. On cinkari iz ubeđenja. Voli tako. Ponekad očekuje i nagradu ili poboljšanje svoje pozicije: „Šefe, moram nešto da Vam kažem. Petrović je juče pušio u kancelariji!“

Drukanje

Kada je mladima dosadila reč cinkaroš – znaju je i matorci pa više nije kul – oni su počeli da koriste „drukanje“ i „drukara“. Fantastičan je put ove reči iz nemačkog do srpskog jezika. Drücken naime u nemačkom znači „pritiskati“.

Sigurno ste u mafijaškim filmovima holivudske produkcije videli da policija često nađe izdajice međ’ mafijašima, te Vukove Brankoviće kumovskih familija koji su spremni da za bedne ustupke u vidu abolicije odaju zlodela drugova i braće svoje. E, te izdajice se (u anglosaksonskom slengu) nazivaju tasterima. I tasteri – otkucaju svoje drugove. Lepo kažu koštakakogdekada.

Taster se, znamo, pritiska i tu dolazimo do drücken, reči koja upravo označava pritiskanje. Drukara je onaj koji druka, cinkaroš. Toliko za ovaj put, šlus!

Sledećeg petka švercujemo do fajronta!

Piše: Nemanja Rujević

Odg. urednik: Ivan Đerković

napisano u saradnji sa vukajlija.com