Može li Turska da očekuje pomoć NATO? | Politika | DW | 04.10.2012
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Može li Turska da očekuje pomoć NATO?

Sirijski napad na Tursku, članicu NATO, uzunio je celu tu vojnu alijansu, iako ovoga puta najverovatnije neće biti aktiviran član koji predviđa „kolektivnu odbranu“. Šta, uostalom po tom pitanju kaže Statut NATO?

NATO na sebe gleda kao na odbrambeni savez. Zato napad na jednu članicu, predstavlja napad na sve i partneri unutar Saveza obavezni su na kolektivnu odbranu. To pravilo regulirano je članom 5 Statuta NATO. Član 4 je pak znatno ispod te odredbe: „Strane će se međusobno konsultovati kada je, prema mišljenju jedne od njih, ugrožen teritorijalni integritet, politička nezavisnost ili bezbednost jedne od članica.“

Generalni sekratar NATO Anders Fog Rasmusen

Generalni sekratar NATO Anders Fog Rasmusen

Turska se u sredu (3.10.) pozvala na član 4 jer smatra da je ugrožena njena bezbednost. To je tek treći put u istoriji NATO da se konsultacije održavaju na osnovu člana 4. Sva tri puta konsultacije je tražila Turska. Jednom u junu ove godine, kada su sirijske vazdušne snage oborile turski borbeni avion i 2003. godine, tokom rata u Iraku. Nasuprot tome, član 5 je samo jednom stupio na snagu i to nakon terorističkih napada na SAD, 11. septembra 2001. godine. Tako gledano, angažman NATO u Avganistanu bio je posledica pozivanja na član 5.

NATO ostaje uzdržan

Da će i ovog put doći do toga, još uvek je malo verovatno. Nakon sastanka, generalni sekretar Alijanse Anders Fog Rasmusen je doduše rekao da je „ono što se desilo potpuno neprihvatljiv akt“. U pisanom saopštenju NATO govori se o „flagrantnom kršenju međunarodnog prava“ i „jasnoj opasnosti za bezbednost našeg partnera u savezu“. Ipak, NATO nije zapretio vojnom akcijom, a ni Turska nije molila za vojnu pomoć.

Kako je rekao Rasmusen, o članu 5 se uopšte nije razgovaralo. U saopštenju nakon sastanka NATO stoji samo: „U duhu nedeljivosti slobode i solidarnosti, Savez i dalje stoji uz Tursku i zahteva okončanje agresivnog delovanja prema savezniku.“

Očigledno je da partneri u NATO ulažu napore da ne dođe do eskalacije nasilja i to u sopstvenom interesu: Niko u zemljama članicama NATO ne bi olako poslao svoje vojnike u neki novi rat. Ovo je takođe nauk koji je usledio nakon misije u Avganistanu, koja je prvi i do sada jedini slučaj aktiviranja člana 5.

Uloga Saveta bezbednosti

Ipak i član 5 sadrži elemente koji doprinose smirivanju situacije i pridaje Ujedinjenim nacijama važnu ulogu. Na primer, u slučaju da se NATO stvarno pozove na član 5, treba predočiti Savetu bezbednosti UN izveštaj o svim preduzetim vojnim kontramerama. To naravno pretpostavlja aktivnu ulogu Saveta bezbednosti u nekom konfliktu. Međutim, upravo je konflikt u Siriji pokazao koliko je često Savet blokiran zbog različiti pozicija članica i koliko zbog toga ne može ili ne želi da deluje.

Autori: Kristof Haselbac, Brisel / Zorica Ilić
Odgovorni urednik: Ivan Đerković

Reklama