Može li sporazum da promeni Iran? | Politika | DW | 28.06.2015
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Može li sporazum da promeni Iran?

U Beču je u toku odlučujuća runda pregovora u sporu oko iranskog nuklearnog programa. Nakon toga bi se poboljšala situacija i po pitanju ljudskih prava u Iranu. To je u najmanju ruku stav istaknutih kritičara režima.

Već 12 godina traje spor oko iranskog nuklearnog programa. Grupa 5+1 (pet stalnih članica Saveta bezbednosti i Nemačka) imaju vremena do kraja juna – utorka u ponoć – da dorade neophodne tehničke detalje u nacrtu sporazuma koji je postignut pre tri meseca. Međunarodna zajednica želi da se uveri da Iran svoj nuklerani program koristi samo u mirnodopske svrhe i da ne može da proizvede nuklearno oružje. Teheran se pak zauzvrat nada da će mu biti ukinute sankcije koje već godinama opterećuju privredu zemlje.

Atomski program i ljudska prava

I predstavnici civilnog društva se nadaju uspehu. Ovo je rezultat istraživanja nevladine organizacije International Campaign for Human Rights in Iran, a obuhvatilo je aktiviste za ljudska prava, novinare, umetnike i naučnike. Poznato je da je svih 28 ispitanika kritički nastrojeno prema režimu u Iranu. Neki od njih su odležali i zatvorske kazne.

Ispitanici nisu bili toliko naivni da veruju da će se situacija po pitanju ljudskih prava poboljšati odmah po uspešnom zaključivanju pregovora, naglašava Hadi Gaemi, direktor pomenute organizacije u razgovoru za DW. Međutim, oni u ukidanju sankcija vide preduslov za poboljšanje stanja u zemlji. Smatraju da privreda opterećena sankcijama ne dozvoljava ni pozitivne promene u društvu.

Istaknuta advokatkinja Nasrin Sotudeh spada u one koji podržavaju pregovore. Ona je uverena da je ovaj mirovni put mnogo bolji za Iran.„Nadamo se da će iranska vlada nakon uspeha u pregovorima pokrenuti dijalog i sa svojim kritičarima u zemlji“, kaže ona za DW.

Neki eksperti strahuju da bi uspeh pregovora i ukidanje sankcija moglo da ojača desničarske snage u Iranu. Takozvani čuvari revolucije već optužuju predsednika Rohanija i njegove pregovarače da previše popuštaju u pregovorima. Već je korišćena i etiketa „izdajnici“, što je u Iranu smrtno ozbiljna optužba. Nasrin Sotudeh se boji jačanja tvrdih konzervativaca, ali dodaje: „I tako bi bilo bolje nego što je sada. Jer, ekonomske sankcije su povećale enormno socijalne razlike.“

Wien Atomgespräche zwischen dem Iran und der 5+1 Gruppe

Pregovori u Beču, 27.06.2015.

Atomski program kao loša investicija

Stanje iranske privrede je katastrofalno. Ali, nisu samo sankcije krive tome, smatra politikolog i novinar iz Teherana Sadeg Zibakalam. Iran je previše investirao u atomski program. „Moćnici su atomski program prenaduvali kao nacionalni simbol, a nisu dozvolili kritička pitanja“, kaže on. Činjenica je da je Iran u atomski proigram investirao više milijardi evra. A naučno obrazloženje i opravdanje programa niti je javno prestavljeno niti se o njemu diskutovalo na ekspertskom nivou.

Sadeg Zibakalam je već bio godinu dana u zatvoru – jer je kritikovao atomski program. Pri tom njegovo pitanje je glasilo: zašto je sav taj novac investiran u atomski program a ne u infrastrukturu. I on se sada nada uspehu pregovora.

Nuklearni fizičar Ahmad Širzad, inače nekadašnji poslanik, jedan je od najpoznatijih kritičara nuklearnog programa. „Kada se završi ovaj spor (pregovori sa međunarodnom zajednicom, prim.red.) onda u miru možemo da vidimo da li nam atomska enregija uopšte treba ili ne.“

I Zibakalam i Širzad sumnjaju u smisao tolikih ulaganja u nuklearnu energiju. Jer, Iran je drugi na svetu po rezervama gasa i četvrta zemlja po veličini naftnih rezervi. „A do sada nismo ništa investirali u alternativne izvore energije kao što su energija vetra ili solarna energija“, kaže fizičar Širzad. Uveren je da će miran kraj spora oko iranskog nuklearnog programa uticati, pa makar i minimalno, na iranske moćnike.

Hadi Gaemi zahteva od Zapada da svako poboljšanje odnosa sa Iranom treba ubuduće da se meri poboljšanjem stanja ljudskih prava. „Zapad mora da podrži civilno društvo na njegovom dugom putu ka demokratiji.“