Može li privreda rasti doveka? | Politika | DW | 07.06.2012
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Može li privreda rasti doveka?

Pune police u prodavnicama, najnoviji lekovi i skupi godišnji odmori: po svemu se vidi da Nemačka ima visok bruto društveni proizvod. BDP je zapravo vrednost svih roba i usluga koje se proizvedu u toku jedne godine.

default

Ima li kraja privrednom rastu?

U većini zemalja to je merilo napretka i blagostanja. Ukoliko se BDP povećava, smatra se da postoji privredni rast. Ali rast nije isto što i napredak. U obračuvanje BDP-a ne ulazi zagađenje ili požari, koje izazivaju fabrike. Statistički, nema razlike između proizvodnje hrane, pića, i oružja. Osim toga, privredni rast može povećati nejednakosti u društvu – ako bogatstvo ide samo nekolicini.

Sve su to razlozi za preispitivanje ovog modela, smatra ekvadorski ekonomista i biviši ministar energetike Alberto Akosta. Jača privreda ne znači više uživanja u životu. „Svaki oblik rasta ima svoju socijalnu i svoju ekološku stranu. Postoje dobri oblici rasta i postoje i loši“, kaže on. Razvijene zemlje veruju da je napredak dobar sam po sebi, bez obzira na njegove posledice i stvarne potrebe stanovništva. Akosta želi da rast uspori.

Život iznad plate

Privredni rast ne znači i veće zadovoljstvo

Privredni rast ne znači i veće zadovoljstvo

Težnja ka manjem rastu za većinu ekonomista još uvek je tabu-tema, veruje Petra Pincler, autorka knjige „Sve više nije dovoljno. Od opsesije rastom do bruto društvene sreće“. Ona istupa protiv teze o razvitku bez kraja. „Tradicionalni ekonomisti očekuju gotovo neprekidni rast, koji se nastavlja u nedogled.“ Ali prirodni resursi, kaže autorka, ograničeni su.

Ova spisateljica želi da razdvoji blagostanje od materijalnog bogatstva. Direktna relacija između privrednog napretka i sreće postoji samo u veoma siromašnim zemljama, dok se na određenom nivou bogatstva rast blagostanja zaustavlja: tri automobila ne čine čoveka tri puta srećnijim, nego jedan auto, kaže Pinclerova.

Rast stanovništva i veće plate

Brasilien Konsum Mindestlohn

Potrošnja raste?

Za Gintera Šmita, stručnjaka za prirodne resurse, rast je nezaoblizan. „U bliskoj budućnosti na zemlji će biti devet milijardi ljudi. Osim toga, prihodi rastu u svim zemljama, između ostalog na novim tržištima poput Indije i Kine,“ kaže Šmit. On sumnja da uopšte ima prostora za smanjenje. Kao jedan od zaposlenih u Svetskoj banci, ovaj stručnjak zna kakve su bile posledice nedostatka rasta u Grčkoj. Šmit zaključuje da će želja za napretkom nadjačati brigu za životnu sredinu.

Osim toga, ljudi su po prirodi kreativni, razvijaju nove tehnologije ili štede novac koji se preko banaka preliva u progres - kažu stručnjaci. Šmit veruje da je teško navesti krupne igrače u svetskoj utakmici da prihvate manji rast.

Bolje regulisanje tržišta

Dosta ljudi ipak podržava ideju da se postave granice svetskoj privredi. Na primer, moguće je pri računanju bruto društvenog proizvoda uzeti u obzir faktore poput uništavanja životne sredine. Tako bi se uklonio pritisak na vlade. Novi standardi BDP-a, u kombinaciji sa strožim zakonima za zaštitu prirodne sredine, smanjili bi težnju za rastom po svaku cenu. Nasuprot gledištu predstojeće konferencije Rio-plus-20, pojedini stručnjaci ne veruju da će se takozvana „zelena ekonomija“, sama pobrinuti za održiv rast. Time će se - kažu oni - priroda svesti na predmet trgovine.

Autori: Kristina Ruta / Darko Janjević
Odg. urednik: Jakov Leon

Reklama