Može li lepota da pobedi mržnju? | Izbor iz štampe | DW | 05.03.2015
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Izbor iz štampe

Može li lepota da pobedi mržnju?

Švajcarski književnik putuje po Hrvatskoj i filozofira o mržnji. Slovenija uvodi homo brakove. Broj izbeglica sa Kosova se smanjuje, ... primećuje štampa na nemačkom jeziku.

Die Kathedrale von Zagreb

Detalj katedrale u Zagrebu

Pod naslovom „Cvet uzaludne nade“ švajcarski dnevnik Noje ciriher cajtung donosi putopis Alberta Nesija (75), švajcarskog književnika italijanskih korena u kojem on, putujući od Zagreba do Jasenovca, beleži svoja razmišljanja o mržnji i njenim posledicama. Jedna od scena, koja je na autora ostavila jak utisak je - devojka bez noge, s protezom, koja je sasvim opušteno stajala ispred zagrebačke katedrale, „nije tražila samilost, nije optuživala, nije prosila. Ta devojka, o kojoj ništa ne znam – mi gotovo ništa ne znamo o poslednjoj jugoslovenskoj tragediji – izgledala mi je kao simbol istorijskih rana ovih balkanskih zemalja, koje proizvode više istorije nego što mogu da konzumiraju“, piše Nesi citirajući poznatu Čerčilovu izreku.

Autor se dalje priseća svog davnog odmora „na dalmatinskoj obali“, od čega su mu posebno u sećanju ostali „more, ćevapčići i šljivovica“ i „Titov portret koji je visio u svakom javnom lokalu“. Nesi dalje u svom razmišljanju o mržnji tvrdi kako su „pre nekog vremena hiljade fudbalskih navijača na stadionu u Zagrebu za vreme jedne utakmice nacionalne reprezentacije podizale ruku na fašistički pozdrav“.

Zatim citira Ivu Andrića, koji je o Bosni govorio kao „zemlji straha i mržnje“: „U dva sata noću zvone zvona katedrale, 75 sekundi kasnije čuju se ona pravoslavne crkve, a na njih odgovara glas sa minareta džamije, na kojem je tek 11 sati, jer muslimani drugačije računaju, dok jevreji, bili Sefardi ili Aškenazi , uopšte nemaju svoje računanje vremena. Izazivaju li i takve razlike mržnju?“

„Ne mislim da je mržnja specijalnost jedne jedine zemlje. I pitam se da li je ta smrtonosna bolest ukorenjena u čoveku ili je izlečiva“, kaže autor navodeći da su o tome u prepisci raspravljali Ajnštajn i Frojd kojeg citira: „Mržnja iz koje nastaje rat je urođena. Nagon života i nagon smrti postoje u nama jedan pored drugog. (…) Jedino što, možemo činiti je da jačamo razum, da budemo svesni agresije i da podstičemo civilizaciju.“

„Cvet uzaludne nade“

54 Jahrestag der Befreiung des KZ Jasenovac

Jasenovac, 54 godine od oslobađanja, 25.aprila 1999.

Autor „s prijateljem Tvrtkom Klarićem“ putuje u Jasenovac gde je impresioniran spomen-parkom, naročito betonskim cvetom „srpskog arhitekte Bogdana Bogdanovića“: „Ovde je sve poezija. Pokušaj da se mesto smrti očisti i posveti sećanju. Ovaj cvet nikoga ne ugrožava, ne huška na osvetu, ne potpiruje mržnju.“

Po povratku u Zagreb autor posećuje i nekoliko muzeja pitajući se: „Može li lepota pobediti mržnju? Ili je to uzaludna nada kao ona melanholičnog Bogdanovićevog cveta? Ne znam, nemam odgovora. Ali, iako ne verujem u moralni napredak čovečanstva i dalje ću činiti tako, kao da je civilizacija moguća“, zaključuje Alberto Nesi u članku koji objavljuje Noje ciriher cajtung.

Slovenija uvodi homoseksualne brakove

Frankfurter algemajne cajtung piše: "Kao prva postkomunistička zemlja Slovenija je progurala zakon, koji izjednačava hetero i homoseksualne brakove. Homoseksualci smeju da sklapaju brakove i usvajaju decu. Novi zakon definiše brak kao vezu para, bez obzira na pol. Predlog na usvajanje parlamentu, koji je to odobrio sa 51 glasom za i 28 protiv podnela je "Ujedinjena levica", a podržala ga je vladajuća koalicija levih. Konzervativni poslanici su glasali protiv predloga. U junu 2011. je na referendumu odbijeno potpuno izednačavanje prava za homoseksualne bračne zajednice. Konzervativne i katoličke inicijative su opet najavile referendum, koji, s obzirom na pooštrene uslove za njegovo održavanje, ima malo izgleda na uspeh."

Kvalifikovana radna snaga je potrebna Kosovu

Zidojče cajtung iz Minhena u članku pod nazivom "Manji priliv izbeglica sa Kosova" piše: "Činilo se da se talas ljudi sa Kosova ne može kontrolisati. A onda se odjednom smanjio. "I dok je početkom februara dnevno u Nemačku pristizalo po 1.000 Kosovara - 10. februara bilo ih je čak 1.500 - u međuvremenu je taj broj smanjen na 175 izbeglica dnevno", izjavio je nemački ministar unutrašnjih poslova Tomas de Mezijer (CDU) posle susreta sa Skenderom Hisenijem u Berlinu.

Deutschland Kosovo Thomas de Maiziere mit Skender Hyseni

Skender Hiseni i Tomas de Mezier

Vlade obe zemlje su donele niz mera kako bi smanjile masovni beg sa Kosova. Nemačka je poslala policajce na granicu između Srbije i Mađarske. Prema pisanjima medija, srski policajci bi samo mahnuli izbeglicama i puštali ih da prođu. Informativna kampanja trebalo je da spreči glasine po kojima Kosovare nakon dolaska u Nemačku kao pozdrav očekuje četverocifrena suma novca. Pored toga, ubrzana je procedura vraćanja izbeglica na Kosovo. Takvi su sigurno uticali na to da se ispravi pogrešna slika o dolasku u Nemačku. Procenat onih koji su uspeli da ostanu u Nemačkoj je 0,3 posto.

Nemački ministar unutrašnjih poslova je odbacio otvaranje tržišta rada za Kosovare. Šansu u Nemačkoj bi možda mogla imati samo kvalifikovana radna snaga, ali takvi ljudi su potrebni Kosovu. SPD je bila predložila da se dolazak Kosovara u Nemačku između ostalog orijentiše na potrebe privrede. Nemački šef diplomatije Frank Valter Štajnmajer je u ponedeljak u Berlinu, tokom posete kosovskog ministra spoljnih poslova Hašima Tačija, obećao dodatna sredstva od milion evra za projekte reintegracije izbeglica, vraćenih iz Nemačke ali i za projekte privatnog preduzetništva.