Moćne žene Litvanije

Baltička pilotska akademija (Baltic Aviation Academy - BAA) u glavnom gradu Litvanije Viljnusu, na prvi pogled izgleda kao mesto gde je, za muškarce, svet još uvek „na svom mestu“. Na ulazu se guraju nabildovani muškarci, neki sa ne baš previše kose, svi sa dubokim glasovima. Razgovara se o avionima, o brzinama i visinomerima. Na zidu visi plakat koji budućim pilotima nudi usluge masaže, drugi poziva na izlet u noćni klub. A žene? Naravno da ih ima, i one se samo smeškaju iza pulta recepcije.

Ipak, utisak vara: jer sve te muškarčine zavise od volje i odluke jedne žene, direktorke Akademije. Jer Egle Vaitkevičiute je ta koja im omogućava da se vinu u vazduh, iako se na direktorke to jedva primećuje. Njeni koraci su odlučni, ali stisak ruke je nežan. „Dobar upravitelj je taj kod koga niko ne primećuje da ga nema“, objašnjava 35-godišnja direktorka. „Jer ako dobro radite svoj posao, onda i ljudi rade samostalno.“ Ženama to naročito dobro uspeva – muškarcima je često važniji njihov lični uspeh.

„I mladima je jasno da se ne radi o polu“

Uprkos tome, muškarci se još uvek bolje snalaze i dolaze do direktorskih fotelja. U Nemačkoj su na oko 30 odsto rukovodećih položaja žene, u Litvaniji je to 41 odsto – i to bez ikakvih posebnih zakona. To možda deluje samo kao par brojki u statistici, ali to zapravo tu Baltičku zemlju svrstava na samo čelo u čitavoj Evropi.

„Ne mogu da kažem zašto je Litvanija tako visoko na listi, ali to me ne iznenađuje“, kaže Dalija Foigt-Norvaišiane, predsednica Mreže za poslovne žene pri Privrednoj komori Litvanije. „Mlađe generacije su pre svih te koje shvataju da se ne radi o polu, već pre svega o ličnosti i kvalifikacijama.“

To može da potvrditi i Egle Vaitkevičiute: pre nego što se kandidovala za direktorku pilotske akademije, živela je osam godina u SAD, a zatim je radila kao direktorka škole za jezike u Viljnusu: „Nisam imala nikakvog iskustva za vazduhoplovstvom, nisam nikada imala nikakvog posla ni sa avio-kompanijama niti sa pilotima. Odlučujuće je bilo samo moje poznavanje menadžmenta koje je na kraju uverilo nadzorni odbor da me izabere.“

Slično svedoči i Lina Minderiene koja se od 2010. nalazi na čelu litvanske pošte, preduzeća sa preko 8.000 zaposlenih. „Naravno da je na početku bilo teško: morala sam da pokažem da mogu da držim korak sa muškarcima i da nisam sposobna samo da pričam o poslu, već i da znam da sarađujem i sprovodim složene projekte.“ To je u svakom slučaju uspela da dokaže: prvi put nakon četiri godine, pošta je 2012. završila sa dobitkom.

Direktorka sa naslovne strane

Ni jedna od tih poslovnih žena u Litvaniji još nije doživela muškarce koji međusobno nameštaju poslove ili one koji daju zajedljive primedbe samo zbog njihovog pola. U stvari, kod Egle Vaitkevičiute je gotovo čudno to što njene muške kolege ne primećuju njen pol: plavokosa, vitka i lepa, čak i bez previše šminke.

Ove godine pristala je čak i da se slika za kalendar Akademije (naslovna fotografija) i iako očigledno predstavlja otelotvorenje muških snova, posao joj je na prvom mestu. Doduše, njen stil upravljanja je uzdržan i ona dobro razmisli pre nego što nešto kaže. Ali, kada je neophodno, zna da bude i veoma glasna i odlučna. Nekakvih naročitih problema nikada nije imala: „Mislim da sam uspešna jer i ne pokušavam da bude kao muškarac.“

Na radnom stolu direktorke Vaitkevičiute stoje fotografije njene porodice. Sinu je šest, ćerkica je napunila tri godine. Zbog porođaja je samo malo odsutna. Jedan muškarac ju je, tokom razgovora o zapošljavanju, zbog toga pohvalio: „Samo sam ga pogledala i rekla: 'Ja nisam ponosna zbog toga'.“

U Litvaniji je, zapravo, teško biti majka

Uprkos srazmerno velikom broju žena na odgovornim položajima, u Litvaniji je mnogo više mališana nego mesta u obdaništima i dečijim vrtićima. Tri četvrtine zaposlenih se zato žale da je teško usaglasiti karijeru i privatni život, a u ovoj krizi to je postalo još teže. Država je odlučila da smanji iznose za pomoć roditeljima i maloletnoj deci zaposlenih.

Dalija Foigt-Norvaišiane iz Privredne komore tvrdi da je i tih 41 odsto žena – u stvari dokaz da i u Litvaniji još uvek vlada diskriminacija: „Žene u ovoj zemlji mnogo češće imaju završen fakultet nego muškarci: na 100 diplomaca dolazi 150 žena sa fakultetskim obrazovanjem. Uprkos tome, na kraju u direktorske fotelje seda više muškaraca nego žena. I ta pilotska akademija pripada „Avia Solutions Group“, zajedničkom projektu više vazduhoplovnih kompanija. U upravi te grupe sede isključivo muškarci, a osim gospođe Vaitkevičiute, samo je još jedna žena na rukovodećoj poziciji. I direktorka pošte okružena je isključivo samo muškim direktorima pojedinih sektora.“

Ukratko, Litvanija je još daleko od toga da bude raj za poslovne žene. Još ne. Ali tamošnje društvo spremno je da tu ravnopravnost prihvati, smatra Egle Vaitkevičiute: „Mislim da je Litvanija otvorenija od ostalih zemalja. Mi jednostavno pokušavamo da iskoristimo najbolja iskustva drugih zemalja. Zato nismo zaglavili u uverenju da samo muškarci nešto mogu: svako to može.“

I dok se direktorka, sa plavom kosom vezanom u rep, oprašta od nas i kreće kroz aulu akademije, sve muškarčine gospođi direktor spremno prave mesto za prolaz.

Autori: Monika Gribeler, Viljnius / Anđelko Šubić
Odgovorni urednik: Ivan Đerković