Mnogo puta prekršeni šezdesetogodišnjak

Međunarodni komitet Crvenog krsta obeležava 60. godišnjicu od usvajanja „Ženevskih konvencija“. Davnog 12. avgusta 1949. godine su utvrđeni osnovni principi četiri „Ženevske konvencije“ na osnovu kojih se učesnici oružanih sukoba moraju pridržavati međunarodnih humanitarnih prava: Moraju se zaštititi ranjeni, uhapšeni i civili. Najviši prioritet „Ženevskih konvencija“ je humanost. Te odrednice predstavljaju temelj na kojem se zasniva rad Međunarodnog komiteta Crvenog krsta.

Čak i danas, 60 godina nakon njihovog usvajanja, četiri „Ženevske konvencije“ nisu izgubile ništa na svom značaju, kaže Filip Šperi, direktor za međunarodno pravo pri Međunarodnom komitetu Crvenog krsta. Ipak, prema njegovim rečima, pridržavanje „Ženevskih konvencija“ u oružanim sukobima danas se može posmatrati više kao pravilo:

„Vidimo toliko mnogo povreda tako da i dalje ostaje ogroman izazov da se konvencije sprovode. Naravno, nikada se ne izveštava o tome kada nešto funkcioniše, nego samo kada se radi o povredama. Važno je takođe da se izveštava o onim teškim povredama. Međutim, bez konvencija realnost bi bila još gora“, kaže Šperi.

Konvencije potiču iz Solferina

Gotovo sve zemlje sveta su potpisale „Ženevske konvencije“ čime su se obavezale da će posebno štiti ranjene, bolesne, i onemoćale kao i medicinski personal, ambulante i bolnice. Konvencije su dopunjene dodatnim protokolima iz 1977. i 2005. godine. Sporazumi iz Otave iz Osla kojima se zabranjuje upotreba nagaznih mina i rasprskavajuće municije se zasnivaju na „Ženevskim konvencijama“ i dopunjavaju ih.

Koreni konvencija potiču iz 19. veka - 1859. u Solferinu na severu Italije je došlo do bitke tokom koje su, prema navodima očevidaca, povređeni principi Crvenog krsta. Međutim, kako kaže portparol Međunarodnog komiteta Crvenog krsta Florijan Vestfal, vojni konflikti su se danas u suštini promenjeni.

„U Solferinu je bilo 40.000 poginulih i ranjenih vojnika, ali je ubijen samo jedan civil. To se u današnjim ratovima sasvim promenilo. U današnjim konfliktima najviše su pogođeni civili i to je naš rad učinilo znatno kompleksnijim.“

Međunarodni komitet Crvenog krsta već razmišlja o tome da se „Ženevske konvencije“ prerade. Pojedini članovi bi morali da budu konkretizovani i prilagođeni današnjim događanjima. To je, ipak, još uvek daleka budućnost.

autori: Paskal Lekler / Senad Tanović

odg. urednik: Nemanja Rujević