Mladi prizivaju „Rusiju bez Putina“

Režim će kao i do sada učiniti sve kako te proteste ugušio, odnosno kako bi sprečio njihovo održavanje uopšte. Ali opozicija nema nameru da popusti. Doduše, da bi se nešto u Rusiji promenilo, nisu dovoljni samo protesti, protivnici režima bi morali da biti jedinstveniji.

Ko u Rusiji vodi glavnu reč? Da li najveću moć u zemlji imaju instrumenti vlasti poput vojske, policije i tajnih službi? Ko go da je u pitanju, opozicija ne odustaje od zalaganja za promene u zemlji. Međutim jedno je sigurno, borba za vlast koja se u ovoj zemlji vodi, neravnopravna je.

Sve je više mladih među demonstrantima

U međvremenu je na internetu osnovan tzv. Koordinacioni savet. Projekat su pokrenuli mladi ljudi, koji Rusiji prizivaju budućnost "bez Putina". Izabele Magkoeva se po prvi put protestima pridružila u decembru prošle godine. U međuvremenu se ova 21-godišnjakinja našla među liderima pokreta "Okupiraj Moskvu".

"Pripremamo revoluciju!", kaže Izabela koja sa apolitičnošću svojih roditelja ne može da se pomiri: "Danas u Rusiji žive mladi ljudi, dakle generacije kojoj i ja pripadam, a nama priča o Sovjetskom savezu nije bliska. Za razliku od naših roditelja, mi se ne bojimo. Nismo tako cinični, verujemo da je u našoj zemlji moguće izdejstvovati promene." Drugim rečima, opozicija u Rusiji se u najvećoj meri oslanja na pripadnike mlađih generacija.

Nedostaje jasan program?

Bez obzira na njihovu neustrašivost, mladim demonstrantima nedostaje jasan program. Izostaje i spona sa političkim opozicionim strukturama. A one su veoma raznovrsne. Od ekoloških aktivista, preko liberala, do desničara nacionalista. Pa ipak stiče se utisak da velikoj većini građana Rusije nedostaje hrabrosti za ozbiljnije promene u zemlji. Čak i onda kada opoziciji pođe za rukom da organizuje proteste u većim gradovima, srednja klasa vidno izostaje.

Građani između 35 i 40 godina starosti okupirani su egzistencijalnim problemima. Dakle, s jedne strane nedostatak vremena, s druge, strah da njihova imena ne završe na tzv. "crnim listama". Većina njih ne želi da ugrožava ni svoju, ni tuđu bezbednost.

Srednja klasa izostaje

Poput Anastasije Mešerjakove, samohrane majke sa dvoje dece. Šefica je dva prilično prometna restorana u Moskvi. "Želim samo jedno. Volela bih da se u našoj zemlji poštuju zakoni. To koje je neko političke ideologije, meni nije važno. Trebalo bi da postoje pravila koja važe za sve, kako za vlasti, tako i za građane“, kaže ona. Anastasija veruje da se okolnosti u Rusiji ipak menjaju. Priseća se kako do pre deset godina većinu Rusa politika uopšte nije zanimala. Danas je drugačije. Kada se sretnu sa prijateljima, građani uglavnom razgovaraju o politici!

Međutim, ni ruske vlasti ne sede skrštenih ruku. Čine sve kako bi građane poput Mešerjakove odvratili od protesta. Kazne za one koji prekrše propise koji regulišu okupljanje građana, u međuvremenu su pooštrene. Usvojen je niz novih mera, poput zakona kojim se nevladine organizacije, koje se oslanjaju na finansiranje iz inostranstva, nazivaju „stranim agentima“.

Rusija je Evropa

Uprkos tome, opozicija je sve brojnija, glasnija i aktivnija. Aleksej Navalni osnivač je "Narodnog saveza". Osnivačka skupština ove stranke, planirana je za decembar. Savetnik saveza biće Vladimir Ašurkov, donedavno jedan od vodećih finansijskih menadžera u Alfa grupi. "Ideja je da se osnuje stranka, koja će biti glas mnogo veće mase, koja želi da se suprotstavi autoritetu korumpiranog režima. Dva osnovna načela čine naš program. Mi Rusiju vidimo kao evropsku zemlju i mi zastupamo interese srednje klase", kaže Ašurkov

Istovremeno, opozicija namerava da ujedini sve protivnike Putinovog režima - sem komunista. "Verujemo da Rusiji nije potreban neki poseban put. Rusija je zemlja u Evropi, mi pripadamo zapadnoj civilizaciji - povezuje nas kultura, istorija i religija. Vreme kada će Rusija pripadati Evropi, nije daleko", poručuje Vladimir Ašurkov i kaže "kako to ne mora da dovede do političkog, privrednog ili vojnog savezništva, ali mora da obezbedi vladavinu prava, slobodu medija i veću efikasnost ove države."

Autor: Ute Šefer
Odg. urednik: Jakov Leon