Mladićevo nasleđe | Izbor iz štampe | DW | 22.11.2017
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

Izbor iz štampe

Mladićevo nasleđe

„Haški tribunal bi presudama trebalo da doprinese da se takvi zločini širom sveta više ne ponove. Kao i da doprinese dugoročnom miru u regionu. (…) Ali ratni zločinci se u svojim nekadašnjim zemljama slave kao heroji.“

Špigel onlajn u članku pod nazivom „Nijedna kazna nije dovoljno visoka", piše o Mladiću i strašnim iskustvima preživelih žrtava i ubijenih tokom rata u Bosni i Hercegovini. Članak počinje pričom o Amili, rođenoj na isti dan kada su milioni ljudi u BiH izašli na referendum o nezavisnosti. „S njenim rođenjem počeo je i napad preostalog dela Jugoslavije na Bosnu. Amila je umrla četiri meseca kasnije, a rat je završio tek nakon četiri godine."

„Čovek odgovoran za smrt Amile i još oko 100.000 ubistava, zove se Ratko Mladić. On do danas nije iskazao kajanje", navodi se u članku „Špigela" i nastavlja s nekoliko potresnih svedočanstava ljudi iz BiH: „'Pre genocida moj Prijedor je bio raj', priseća se pisac Suvad Čehić. 'Mi nismo znali ko pripada kojoj etničkoj grupi. Bio sam siguran da nam se ovako nešto u Bosni neće desiti.' Međutim, Radovan Karadžić je u to vreme predstavio svoj plan za formiranje 'Velike Srbije' i naredio sledeće: 'Nesrbi moraju da budu odvojeni od Srba. Deo Bosne mora da bude pripojen Srbiji.' Suvad Čehić je završio u logoru Trnopolje: 'Osećao sam se kao da sam statista u nekom filmu o Drugom svetskom ratu'."

„Čitavo selo Trnopolje postalo je koncentracioni logor za oko 23.000 ljudi. Logor je bio smešten u zgradi u kojoj je do tada bila osnovna škola. Nekadašnji prijatelji i komšije postali su čuvari u logoru. Suvad je kasnije izbegao sa porodicom u Berlin, gde je počeo da piše o ratu i genocidu, o bolu i nasilju koje je preživeo. O tome je napisao već osam knjiga."

Doprinos miru?

List Velt u članku pod nazivom „Nasleđe koljača sa Balkana" piše o Haškom sudu: „Tribunal bi ovom presudom trebalo da doprinese da se takvi zločini širom sveta više ne ponove. Kao i da doprinese dugoročnom miru u regionu. (…) I iako je dosta presuda bilo pravedno, nije bilo nijedne jedine koju bi predstavnici svih etničkih grupa na Balkanu smatrali pravednom. Ratni zločinci se u svojim nekadašnjim zemljama slave kao heroji. (…) A to što je na Balkanu mir, ne znači da taj region nije i dalje bure baruta. Ono još nije eksplodiralo samo zbog toga što se svi nadaju da će jednog dana ući u Evropsku uniju."

List Zidojče cajtung u članku pod naslovom „Koljač" piše: „Kada se nakon dugog skrivanja pojavio u Hagu, on nije iskazao ni kajanje, niti spremnost za saradnju. Omalovažavao je sud nazivajući ga 'satanskim' i 'kreacijom NATO'. Svoj proces pred sudom predstavljao je kao 'poslednju bitku'. Bilo je tu i par bizarnih situacija – jednom se u sudnici pojavio sa šubarom, koju je nevoljno skinuo. Drugi put je zaboravio protezu u ćeliji, pa je zahtevao da se proces prekine dok mu je čuvari ne donesu. Odbrana je od početka igrala na kartu vremena, odnosno produženja sudskog procesa i tražila da se Mladić pošalje na lečenje u Srbiju ili Rusiju. (…) Mladić se godinama krio u Srbiji uz pomoć vojske, tajne službe i crkve. Kada su ga 26. maja 2011. godine pronašli u selu Lazarevo svoje progonitelje je pozdravio rečima: 'Čestitam, uhvatili se pravog'."

Priredila: Aida SalihbegovićSoftić

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android