Miting na Slaviji: Studentski talas nikako da splasne

Beograd je u subotu (23. maja) ponovo svedočio istorijskim slikama. Ulice srpske prestonice bile su tesne za barem sto hiljada ljudi, prema prvoj proceni Arhiva javnih skupova koji je najavio da će tačno brojanje potrajati.

Iako više predizborni skup nego protest – što studenti u blokadi nisu negirali – studentima je ponovo pošlo za rukom da u Beogradu sazovu jedan od najvećih skupova u istoriji. Ljudi su se put prestonice uputili još u prepodnevnim časovima – iako je skup zvanično počinjao u 18 časova – a Srbija voz je po navici otkazao vozove, navodno zbog dojave o bombi.

Sve je proticalo u prepoznatljivoj atmosferi – transparenti, pištaljke, mnogo hodanja i „pumpanja“.

Na bini su se smenjivali govori o potrebi za nezavisnim sudstvom, samostalnim tužilaštvom i borbi protiv korupcije i kriminala. Koji minut pre 20 časova i zvaničnog kraja skupa, okupljeni su sa poznatim glumcem Draganom Gagijem Jovanovićem zapevali pesmu „Ružo rumena“.

Dve paralelne realnosti

Za to vreme, u Pionirskom parku održavao se paralelni skup podrške Srpskoj naprednoj stranci (SNS), koji je posetila i predsednica Narodne skupštine Ana Brnabić. Iz pravca takozvanog Ćacilenda u toku dana čula se glasna muzika, pevalo se, spremao roštilj, a okupljene je čuvao veliki broj pripadnika policije i žandarmerije opremljenih za razbijanje demonstracija.

Mirnim razilaženjem građana, na šta je sve u početku ukazivalo, završio bi se još jedan istorijski skup na koji su pozvali studenti.

Međutim, dvadesetak minuta nakon kraja skupa – gotovo po istovetnom scenariju kao tokom prošlogodišnjih velikih protesta – grupa uglavnom maskiranih muškaraca počela je da pravi nerede.

Ka Pionirskom parku poletele su petarde, na pripadnike policije bacane su flaše, topovski udari, vatrometi, kamenice, što je policija nakon određenog vremena počela da suzbija.

Veliki broj pripadnika Policijske brigade i Žandarmerije u kordonima je okupljene na Bulevaru kralja Aleksandra potiskivao ka Pravnom fakultetu, a one iz Ulice kralja Milana prema Slaviji. Usledilo je prebijanje i hapšenje demonstranata, a nekolicini ljudi je zbog krvarenja ukazana i pomoć na licu mesta.

Iako se prethodnih dana građanima nije obraćao ni povodom skandala u samom vrhu policije – hapšenja načelnika beogradske policije Veselina Milića zbog sumnje da je učestvovao u prikrivanju ubistva – ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić optužio je učesnike studentskog protesta da su napali policiju i izazivali nerede. Tom prilikom rekao je da su privedene 23 osobe i da ima povređenih policajaca.

Predsednik Aleksandar Vučić je „blokadere“ pak pozvao na dijalog i odgovornost.

„Kao i svaki put do sada, pokazali su svoju nasilnu prirodu i pokazali su da ne mogu da trpe političke razlike. Ja pozivam sve naše političke protivnike da se ponašaju odgovorno, baš kao što se mi ponašamo odgovorno, mi koji tolerišemo, trpimo i poštujemo političke razlike“, poručio je predsednik sa Instagrama.

Za to vreme, studenti u blokadi građanima su poručili da je pred njima jasan izbor – „Ili Srbija, ili mafija“.

„Simpatizeri vladajućeg režima, kao i osobe za koje imamo osnovane sumnje da pripadaju kriminalnom miljeu, tokom celog da u Pionirskom parku čuvale su velike policijske snage“, dok je „više desetina ljudi večeras pretučeno ili uhapšeno“.

Kad će ti izbori?

Snimci napada na policiju i neselektivni odgovor iste brzo su se proširili društvenim mrežama, gde se ponovo pokrenuo narativ o „ubačenim elementima“. Politikolog Viktor Stamenković sa time ipak nije saglasan.

On za DW objašnjava da je visok stepen represije policije doveo do toga da i sa studentsko-građanske strane postoje ljudi koji su besni i spremni na rizik da se sukobe sa policijom, što je posledica „začepljenosti institucionalnih kanala“.

„Ljudsko društvo stvara institucije kako se verbalni i fizički sukobi ne bi izlivali na ulice. Kada se te institucije zarobe, onda se od društva napravi ekspres-lonac i dobije se eskalacija nasilja na ulici“.

U društvu koje počiva na demokratiji i vladavini prava, ističe Stamenković, ovakva kriza rešavala bi se na izborima. Njihovo raspisivanje je, međutim, nemoguće predvideti, budući da ih predsednik stalno odlaže.

„Kada imate sistem koji je duboko autoritaran i represivan, u kojem sve institucije sistema počivaju na volji jednog čoveka, onda je i to da li ćemo imati izbore manje-više zasnovano na tome kako on proceni u određenom trenutku“, kaže Stamenković za DW.

On smatra, međutim, da uigrana taktika odlaganja više šteti SNS-u nego studentskog pokretu.

„SNS je usvojila narativ da je najbolje da što više prolongira, da čeka da ova druga strana splasne i da se relativno demobiliše. Mislim da smo u stadijumu u kojem to više nije moguće i da što se ti izbori budu dalje odlagali, to će demobilizacija nastupiti na ovoj drugoj, njihovoj strani“.

Studenti u blokadi pak kažu da su oni ti koji diktiraju tempo, te da je izborna lista gotovo spremna – čeka se samo datum izbora. A držanje imena u tajnosti, kako nam objašnjavaju iz studentskog pokreta, čisto je pragmatične prirode.

„Ne bismo otkrivali imena zato što nijedna politička lista to nije uradila. Ne želimo da rizikujemo da ti ljudi prolaze sedmi krug pakla, kako bi vladajuća stranka to iskoristila i targetirala ih“, kaže za DW Aleksa Popović, student Fakulteta političkih nauka u Beogradu.

Spremna ili ne, studentska lista za sad će, po svemu sudeći, sačekati jesen – jer je polovina novembra najnovija licitacija predsednika Republike.