1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW

Mislili smo da se avioni neće vratiti

24. mart 2014.

Pre 15 godina NATO je počeo bombardovanje SR Jugoslavije. Tragedija koja simboliše ovaj rat od 78 dana dogodila se nešto kasnije, u Varvarinu. Za pet minuta tamo je nestalo deset života i promenjene su mnoge sudbine.

https://p.dw.com/p/1BSTY
Varvarin zerstörte Brücke
Foto: picture-alliance/dpa

Dve polomljene topole pored mosta preko Velike Morave u Varvarinu govore više od spomenika. Tu su da podsete na 30. maj 1999. godine, najcrnji dan u istoriji ove varošice. U blizini mosta, koji je tog dana srušen pa ponovo izgrađen, nalaze se centri lokalnog života: pijaca, crkva Svete Bogorodice i restoran sportskog centra u kojem čeka četvoro Varvarinaca spremnih da još jednom ispričaju kako su ostali bez svojih najbližih ili i sami bili ranjeni.

Varvarin Jahrestag
Zoran Milenković pored novoizgrađenog mostaFoto: DW/V. Minić

Pijačni dan

Bila je nedelja, sunčano bez ijednog oblačka, seća se Zoran Milenković, predsednik opštine. Ovaj krupni čovek jedva čujno prevaljuje reči preko usana, kada se priseća. „Zbog pijačnog dana i gradske slave Sveta trojica bilo je mnogo ljudi u Varvarinu. Tog jutra sirene su oglasile vazdušnu opasnost, ali posle više od dva meseca bombardovanja svi su oguglali na let aviona“, kaže Zoran. „Vladala je opuštena atmosfera i niko nije očekivao da tako nešto može da se desi usred dana.“ A ipak se dogodilo i promenilo život ovog čoveka i njegovih sugrađana.

Nešto iza podneva su dva projektila razorila deo mosta između nosača i gradske strane, dok je drugi kraj skliznuo na uzvišeni deo obale i stajao pod uglom u Moravi. Troje mrtvih, petoro teže povređenih. Jedan mladić je zajedno sa svojom majkom prelazio automobilom, zastavom 101, most iz pravca grada. Od detonacije, auto se srušio u reku, a njihovi leševi mogli su da budu izvađeni tek posle nekoliko dana. „Moja ćerka Sanja (15) i njene dve drugarice krenule su kući peške. Napad ih je zatekao na pešačkoj stazi mosta, otprilike na srednjem delu koji se srušio u Moravu“, objašnjava Zoran Milenković. „Sve tri su teže povređene, ali Sanja nije preživela“, kaže nesrećni otac.

U trenutku kada su prve bombe pogodile most, Predrag Milošević (43) bio je u crkvi, koja je samo 120 metara dalje. „Od detonacije crkva se zatresla iz temelja, polomljeni su prozori, rušio se crep sa krova… Zaustavio sam dve žene sa malom decom na vratima, koje su iz straha htele da izađu napolje. Kada se smirilo, izašli smo u dvorište crkve“, priseća se Predrag. „Ljudi su panično zvali upomoć, čula se vika: Ima mrtvih, ranjenih. Znali smo da su gađali most.“

Varvarin Jahrestag
Verica Cirić pored crkve u kojoj je njen otac bio sveštenik pre pogibijeFoto: DW/V. Minić

Bešte, evo ih ponovo

Posle prvih detonacija ljudi su krenuli ka reci da vide šta se dogodilo. „Pošto je most već bio srušen, mislili smo da se avioni neće više vraćati i hteli smo da pomognemo povređenima“, dodaje Predrag. Među onima koji su pritekli u pomoć bio je i Miroslav Dakić (54). „ Prišao sam desnoj strani mosta, gde je bila pešačka staza. Povređeni su zapomagali i spustio sam se niz obalu do reke. Ubrzo potom čuo sam povike: Bešte, evo ih ponovo“, objašnjava Dakić. „Sećam se samo da me je detonacija odbacila desetak metara, do topola.“

I u drugom naletu bombardera, samo pet minuta kasnije, na već srušen most pala su dva projektila. Tada je poginulo još sedmoro ljudi, dok je teže povređeno 12 osoba. Verici Ćirić stradao je otac Milivoje, sveštenik, koji je nakon prvih detonacija krenuo sa ostalim meštanina da pomogne povređenima. „Posle liturgije i litije otišla sam kući. Kada sam čula eksplozije krenula sam ka mostu, ali mi ljudi nisu dali da priđem. Kasnije sam srela majku, ali oca nisam mogla da nađem“, priča kroz suze Verica. „Pronašla sam ga u kapeli.“

Posle drugog napada, duže vreme niko više nije smeo da priđe mostu, jer su se svi plašili novog napada. Predrag Milošević i Miroslav Dakić bili su među teže povređenima. Predragu su geleri razneli kuk, povredili deo noge i kičmu. Te gelere oseća i danas, posle godina terapije. Oslanja se na štap. Čuje zujanje u ušima jer su oba slušna živca oštećena. Miroslava su geleri pogodili u desnu ruku i nogu, koja je sada kraća šest santimetara. Invalid je. Kako se to zvanično kaže – 60 odsto.

Varvarin Jahrestag
Miroslav Dakić (levo) i Predrag Milošević su bili među teže povređenimaFoto: DW/V. Minić

Sagovornici DW veruju da je tog 30. maja NATO imao cilj da sruši most u Varvarinu, ali uz što više žrtava. „Tokom bombardovanja Jugoslavije strateški ciljevi gađani su uglavnom noću, kako onda objasniti to što nam se desilo u pijačnom danu, na crkveni praznik“, pitaju se oni. Samo deset dana od bombardovanja mosta na Velikoj Moravi, potpisan je Kumanovski sporazum, čime je okončana ono što se na raznim mestima naziva raznim imenima: misija, agresija, intervencija. Varvarinci su pokušali da se vrate normalnom životu.

Istina o agresiji na Srbiju

Na inicijativu jedne antiratne organizacije iz Berlina, porodice stradalih i oni koji su preživeli ranjavanje u Varvarinu, tužili su 2001. godine Nemačku za ratni zločin. „Ta organizacija nam je pomogla finansijski i pravno da se sastavi i podnese tužba protiv Nemačke, kao jedne od članica NATO pakta, koja je učestvovala u ratnim dejstvima na Jugoslaviju. Kao grupa građana nismo mogli da tužimo Nemačku za bombardovanje, već smo zahtevali nadoknadu štete“, kaže Zoran Milenković. „Tražena suma bila je osam miliona maraka“, dodaje Predrag.

Varvarin Jahrestag
Spomenik stradalima nalazi se pored mostaFoto: DW/V. Minić

Sudski proces se vodio više od decenije. Na kraju, nemački Ustavni sud je prošle godine odbacio tužbu kao neosnovanu, jer je uvažen stav nemačke vlade da je intervencija NATO bila u skladu sa Ženevskom konvencijom. Nemačka vlada je ukazala i da međunarodno pravo ne dopušta pojedinačnim žrtvama da traže odštetu od učesnika u vojnom sukobu, već je poravnanje eventualne ratne štete moguće samo između država. „Jasno je bilo da neće priznati zločin, jer bi isplatom te štete priznali krivicu. Pošto su ceo tok suđenja pratili i mediji, bilo mi je važno da se u svetu čuje istina o agresiji na Srbiju“, priča Zoran. Predragu pare, kako kaže, ne bi ništa značile. „Ne postoji cena za to što Miroslav i ja vučemo poslednjih 15 godina. Ne treba mi ništa, osim zdravlja.“

Most u Varvarinu obnovljen je 10. novembra 1999. godine. Istog dana, u neposrednoj blizini, otkriveno je i spomen obeležje sa imenima žrtava bombardovanja. Najmlađa među njima bila je Sanja Milenković, učenica Matematičke gimnazije u Beogradu. U središnjem delu spomenika nalazi se globus i šestar, čija je igla zabodena na teritoriji Srbije. Varvarinci će 30. maja ove godine ponovo u crkvu, ali za razliku od pre 15 godina kada su slavili gradsku slavu, sada da zapale sveće za duše stradalih.

Autor: Vladimir Minić, Varvarin
Odg. urednik: Nemanja Rujević