Misija na Kosovu - težak zadatak za NATO i EU
22. februar 2008.
Njih poštuju svi na Kosovu, pa i srpska manjina koja se oseća bezbedno zbog njihovog prisustva. Na drugoj strani, Srbi ne priznaju misiju EU, jer nema mandat Ujedinjenih nacija. Beograd i Moskva smatraju misiju nelegitimnom. Karl Fon Vogau, demohrišćanski poslanik u Parlamentu Evroposke unije, kaže:
"To je novi momenat u bezbednosnoj i odbrambenoj politici EU, da EU doprinosi nastajanju elemenata i odnosa pravne države u jednoj zemlji."
Izgradnja institucija i borba protiv organizovanog kriminala
Više od 2.000 policajaca, sudija i državnih tužilaca pomoći će u izgradnji državnih institucija na Kosovu. Ali i u suzbijanju organizovanog kriminala. Takodje će brinuti o bezbednosti, što je zadatak NATO-snaga. Ipak, između njih formalno ne postoji tesna saradnja, što nemački ministar odbrane Franc-Jozef Jung smatra pogrešnim:
"Već duže se zalažem za konkretnu saradnju izmedju Evrope i NATO-a. Na Kosovu je saradnja izmedju misije NATO-a i evropske misije hitno neophodna."
Ipak začudjuje da saradnja ne protiče glatko, s obzirom da većina država ima istovremeno članstvo i u NATO-u i EU. Izuzetak je Turska, država nečlanica EU, koja godinama blokira saradnju EU i NATO na Kosovu. Zato EU insistira na nefromalnoj saradnji, što se da videti iz činjenice da je na čelu civilne misije EU, nekadašnji komandant Kfora, francuski general Kermabon. On je dakle upoznat sa strukturama obe strane. Svi znaju da to dugoročnije nije osnova za saradnju NATO-a i EU. Medjutim izlaz iz ove situacije, ministri odbrane EU ni ovaj put neće naći.