Migranti solidarni u borbi protiv virusa

Sonja Hajdari iz Avganistana već godinama boravi u Vranju. Mislila je da će ovog proleća okušati sreću da sa porodicom krene dalje, ali virus korona im je osujetio plan. Sada je zadovoljna što je ipak ostala, jer se u Centru oseća sigurnom.

„Znamo da je situacija u Srbiji zastrašujuća i loša po pitanju korona virusa, ali hvala Bogu, u kampu imamo i hlor, imamo maske, rukavice, higijena je na visokom nivou. Imamo i vojsku koja nam ne dozvoljava da izlazimo napolje, a mi znamo da je to za naše dobro, i zahvalni smo na državi na tome u trenutku kad se ceo svet plaši od virusa", kaže Hajdari.

Vojska čuva prihvatne centre

Vojska od početka zadužena je za čuvanje izbegličkih centara širom Srbije. A još od uvođenja vanrednog stanja 15. marta, kretanje migranta je ograničeno i oni su praktično zatvoreni u centrima, kažu u Komesarijatu za izbeglice i migracije Republike Srbije. Tako danas vojska čuva ukupno 8.835 migranata u prihvatnim centrima i centrima za azil, a kretanje im je dozvoljeno samo u iznimnim slučajevima do tačno određenog mesta i na određeno vreme.

Sonja ističe da ni do sada nisu imali normalan život, da se odavno nalaze u nekoj vrsti izolacije. Takav život je dosadan, kaže, ali sada ima smisla ne izlaziti nikuda.

„Mi smo živ primer da od rata može da se pobegne, ali od virusa nemaš gde da pobegneš. Jeste da smo još više izolovani, ali kad smo već uspeli da sačuvamo živote od rata, glupo je da ih sada rizikujemo zbog virusa. Zabrinuti smo za ostale, to je normalno, i nadamo se da će se uskoro i ovo završiti i započeti normalan život. Veoma dobra vest je da ni u jednom centru nema zaraženih migranata, to znači da nas ipak dobro paze", kaže ona sa vidnim zadovoljstvom na licu.

To potvrđuju i u Komesarijatu. „Zbog blagovremeno preduzetih mera, na sreću, evo već 44. dan od prvog zaraženog u Srbiji, nemamo nijednog pozitivnog na Kovid 19 u centrima. Nadamo se da će tako i ostati. Najveći broj migranata u centrima ozbiljno shvata opasnost od zaraze, uključeni su u rad redarskih službi, održavanje pojačane higijene, šiju maske i slično".

Migranti šiju maske

U odvojenoj prostoriji Centra u Vranju, u kojoj su ranije imali slikarske ili neke druge radionice, danas stoje mašine za šivenje. Tri mašine i tri para vrednih ruku rade po ceo dan. Han Ahmadi iz Irana i njen suprug zajednički šiju maske. Pomaže im dvadesetčetvorogodišnji Nadim iz Avganistana.

„Imamo potrebu da pomognemo, prosto mora da se pomogne. Šijemo maske da pomognemo i sebi i ostalim ljudima po kampovima, da se zaštitimo. Prosto, to je ljudski. Mislim da je to najveći i najlepši fenomen da ako se nađeš u prilici da pomogneš, da to jednostavno i uradiš. Virus je opasnost za ceo svet, i svi zajedno moramo da se borimo protiv njega", kaže Nadim i objašnjava da ih ukupno petoro u Centru šije, 200 maski na dan. Materijal redovno dobijaju od organizacije Caritas u saradnji sa Komesarijatom.

Nadim i ostali „krojači" nisu jedini koji su se prijavili volonterski da pomognu, pomažu mnogi, a svoje znanje volonterski su Srbiji stavili na raspolaganje i zdravsvetni radnici koji borave u Centru u Bujanovcu. „Iz zahvalnosti prema srpskom narodu, mi, izbeglice iz Sirije i Iraka, smešteni u ovom centru stavljamo se na raspolaganje srpskoj Vladi i narodu u borbi protiv korona virusa. Među nama ima bolničara, radnika, farmera, ali smo svi pre svega ljudi koji nude svaku vrstu pomoći za koju Vlada smatra da je potrebna", piše u pismu koje su napisali migranti iz Bujanovca.

Ne postoji plan za naseljavanje izbeglica

Po pitanju mnogobrojnih negativnih vesti i video snimaka koji kruže na društvenim mrežama o masovnom ulasku migranata u Srbiju, sagovornici DW iz centra u Vranju ne veruju u istitinost tih vesti jer ni sami sada ne bi smeli nikuda. U Komesarijatu su više puta naglašavali da je reč o starim snimcima koji se objavljuju kao najnoviji, upravo snimljeni zapisi sa granice.

Za DW kažu da „migranti koji naknadno budu dovedeni od strane policije u centar, smeštaju se u izolaciju radi zdravstvene bezbednosti ostalih". Dodaju da „ne postoji plan za „naseljavanje" migranata, dok se oni koji borave u Srbiji smeštaju u prihvatne i centre za azil, da ih, u odnosu na ukupan broj, zanemarljivo malo podnosi zahteve za azil, a još manje dobija".

Prema podacima Kancelarije za azil MUP-a Srbije, prošle godine u proceduru azila ušlo je 252 lica, a 33 su dobila subsidijarnu zaštitu. Iako je poznato da oni žele na put ka Evropi, negativne kampanje protiv migranata ne prestaju. Podsetimo, i prošlog meseca u Beogradu su organizovane takozvane „narodne patrole" koje su otvoreno pretile migrantima na ulici. Međutim, od uvođenja vanrednog stanja, svi migranti su prebačeni u neki od smeštajnih kapaciteta, zbog čega su ponovo otvoreni centri koji dugo ne rade.

Zato, institucije koje brinu o migrantima stalno ističu da lažne vesti o masovnom ulasku migranata u Srbiju nanose mnogo štete bezbednosti svih i dodaju da je u ovom trenutku to krajne nepotrebna briga. Posebno u vreme kada se ističe da je solidarnost najvažnija. Ipak, šivenjem maski i drugim volonterskim radom, migranti sopstvenim primerom pokazuju da osim izolacije u kojoj žive već dugo vremena, dobro razumeju i reč solidarnost.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android