Migranti mnogo češće ostaju bez posla nego Nemci | Evropa | DW | 14.05.2021
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

Tržište rada

Migranti mnogo češće ostaju bez posla nego Nemci

Migranti i izbeglice u Nemačkoj su zbog pandemije korone mnogo brže od drugih ostali bez posla. Zbog toga su mnogi od njih u strahu da će biti proterani, a to dodatno otežava i njihovu integraciju.

I pre pandemije važilo je pravilo da migranti i izbeglice mnogo češće od Nemaca obavljaju „nesigurne poslove“ – na određeno vreme ili je reč o najamnom radu. Zbog toga ih je korona-kriza posebno žestoko pogodila, pre svega prvi lokdaun u proleće 2020. Tako je rizik da ostanu bez posla za 400.000 radnika iz azilantskih centara bio tri puta veći nego za Nemce. Njih oko 20.000, oko pet procenata, izgubilo je posao tokom pandemije.

Prema podacima iz izveštaja koji je predstavio Institut za istraživanje tržišta rada i poslova (IAB), istraživački centar Saveznog zavoda za rad iz Nirnberga, stopa nezaposlenosti izbeglica do kraja 2020. porasla je za 2,7 procenata, dakle više nego kod građana EU (2,2%) i Nemaca (1%). Izbeglice i migranti su takođe češće bili pogođeni skraćenim radnim vremenom, a ređe su bili u mogućnosti da rade od kuće.

Ipak, ima i dobrih vesti. Kada se privreda nakon prvog lokdauna oporavila, migranti i izbeglice su brzo došli do novog posla.

-pročitajte još: Nemačka: Srbija druga po broju pristiglog medicinskog osoblja

Prekinuta integracija

„Zapošljavanje migrantkinja i migranata, kao i izbeglih osoba reaguje snažnije na šokove nego kod lokalnog stanovništva“, objašnjava istraživač IAB, Herbert Briker, jedan od autora studije. „Ali, u trenutku kada ponovo krene privredni rast, oni relativno brzo ulaze u proces rada.“

Brikera, međutim, brine to što se zbog pandemije veoma usporio pa čak i zaustavio pozitivan razvoj zabeležen prethodnih godina. Tako je stopa zapošljavanja izbeglih čak i u pandemijskoj 2020. godini bila veća za jedan procenat, ali je to mnogo manje nego u prethodnoj godini (+5%).

„Mi upravo prekidamo proces integracije“, kaže Briker, „što može da ima dugoročne negativne posledice“. Zbog korone su mnogi programi tržišta rada za izbegle prekinuti, a pored toga i kursevi integracije i jezika.

Zbog korone nema više ni kurseva integracije

Zbog korone nema više ni kurseva integracije

Za mnoge izbeglice gubitak radnih mesta povezan je sa posebnim strahovima, ukazuje Mosjkan Ehrari iz informativnog portala za migrante Handbook Germany. „Mnogi nam u ovom trenutku kažu: Ostao sam bez posla i bojim se da će se to negativno odraziti na moju dozvolu za boravak“.

Posebno su pogođene osobe koje imaju tzv. status „duldunga“ (status trpljenja), jer im preti proterivanje. Prema informacijama IAB, u ovom trenutku oko 200.000 ljudi u Nemačkoj je na „duldungu“, a oko dve trećine njih ima neki posao.

Strah od proterivanja

Od početka 2020. postoji još i takozvani „radni duldung“. Ljudi po zakonu mogu da imaju status „duldunga“ ukoliko imaju posao koji podleže uplaćivanju doprinosa za socijalno osiguranje.

Međutim, preduzetnik Gotfrid Herle ne veruje mnogo u sprovođenja tog zakona. Zakon je, kaže, tako napravljen da „pre olakšava proterivanje nego perspektivu za ostanak, barem je takav naš utisak“. Herle drži pivnici u Algoju i zapošljava 35 radnika. Pet od njih su izbeglice. On je zajedno sa drugim preduzetnicima pokrenuo inicijativu za pravo na ostanak zbog posla. Na to su se odlučili zato što se „dobro integrisane izbeglice konstantno kupe sa posla i proteruju“. To je malo popustilo tokom pandemije, ali Herle smatra da je to i zbog toga što ima manje letova.

Nesigurna perspektiva ostanka ne predstavlja problem samo za izbeglice, već i za njihove poslodavce, naglašava Herle. On citira jednu poznatu pekarku koja zapošljava više migranata. „Ona kaže: Naše izbeglice su postale naši nezamenljivi saradnici. Ali, u stalnom sam strahu da će da ih proteraju. I zbog toga ne bih više da zapošljavam izbeglice.“

Gotfrid Herle zapošljava u svojoj pivnici pet izbeglica

Gotfrid Herle zapošljava u svojoj pivnici pet izbeglica

Imigracija i dalje u porastu

No, čak i kod migranata kojima ne preti direktno deportacija, gubitak radnog mesta često pokreće birokratsko vrzino kolo, s obzirom na to da mnoge državne službe ne rade, kaže Mojskan Ehrari. Migranti stoje „pred zatvorenim vratima, ne dobijaju termine i moraju da popunjavaju komplikovane onlajn-formulare koji su najčešće samo na nemačkom“.

Zatvorene su škole i obdaništa, što i Nemce dovode do ivice nervnog sloma, a za migrante je poseban izazov. „To je zaista katastrofa“, kaže Ehrari. „Mnogi uopšte ne znaju da decu i dalje mogu da daju u obdaništa u slučaju da oni kao roditelji moraju da budu na radnom mestu.“ On takođe dodaje da migrantska deca postaju usamljenija i da nazaduju u znanju jeziku.

Bez obzira na sve poteškoće, korona ne menja ništa u dugoročnom trendu useljavanja, kaže istraživač tržišta rada Briker. Zbog demografskih promena, Nemačka je zavisna od priliva radnika. Čak i u korona-godini 2020. u zemlju je stiglo 250.000 ljudi, „od kojih je već jedan, doduše neznatan deo, počeo da radi“, kaže Briker.

Pogledajte video 03:43

Tamna strana rada u Nemačkoj

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.