„Mi sve regulišemo ispod ruke“ | Izbor iz štampe | DW | 11.07.2016
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Izbor iz štampe

„Mi sve regulišemo ispod ruke“

Vlade zemalja Balkana već godinama tvrde da suzbijaju korupciju, ali realnost izgleda drukčije. Taj region, uključujući i zemlje-članice EU, prosto tone u korupciju, piše nemački dnevnik Frankfurter algemajne cajtung.

„Balkan tone u blato korupcije“ – naslov je članka objavljenog u listu Frankfurter algemajne cajtung o tome kako su „pokušaji podmićivanja u Jugoistočnoj Evropi sveprisutni. Vlade već godinama tvrde da ih suzbijaju. Realnost izgleda drukčije.“ Tekst počinje slikom jednog obalskog pojasa u Crnoj Gori: „Kuće i stambeni blokovi su divlje razbacani po obroncima i oko plaža. Neki jedinstven stil gradnje ne može da se prepozna, prilazni putevi i električni vodovi izgledaju kao improvizacija. Većinu kuća sam ja gradio, i ni za jednu nisam imao građevinsku dozvolu, kaže, uz širok osmeh, jedan lokalni građevinski preduzimač: mi to sve regulišemo ispod ruke.“

„A onda je izneo i predlog štampi: Ako napišete kako je ovde sjajno, i ja zbog toga dobijem 20 novih porudžbina, pokloniću Vam jedan stan za godišnje odmore. Pokušaji podmićivanja poput ovog su sveprisutni u Evropi. Političari podmazuju i bivaju podmazani, baš kao i poslovni ljudi i novinari. Za mnoge uslužne delatnosti, mušterije moraju da plate ilegalno. Onaj kome treba ugovor, dozvola, zvanični dokument, taj mora da posegne u džep, a i pred sudovima često za pravo dobija samo onaj ko je darežljiv. U saobraćaju mala pažnja je dovoljna da se izbegne pisanje prijave, a u bolnici ona garantuje bolji tretman.“

„Kada interesne grupe sistematski primenjuju korupciju i nepotizam da bi obezbedile sebi trajne prednosti, stručnjaci govore o svojatanju države. Mnogi oligarsi na Balkanu su preuzeli opšta dobra i upravljaju vladama, žale se nevladine organizacije kao što je centar za istraživanje demokratije (CSD) u Sofiji.“ U tekstu se navodi i primer Bugarske, „u kojoj se situacija nije poboljšala ni devet i po godina po prijemu u Evropsku uniju. Naprotiv“. „Mito je rasprostranjena pojava i u drugim balkanskim zemljama, konstatuje antikorupcijska platforma Seldi, koja okuplja 17 nevladinih organizacija iz Jugoistočne Evrope. Od 2014. do 2016. je korupcija u regionu smanjena samo neznatno na 26 odsto. U pet od devet zemalja se još i povećala: u Albaniji, Bosni i Hercegovini, Kosovu, Makedoniji i u Hrvatskoj koja je država EU. Opala je u Crnoj Gori, Srbiji, Turskoj i Bugarskoj. Ipak, pažnju bi trebalo da izazove to što je Bugarska još uvek na zabrinjavajućem nivou EU-kandidata Srbije i Crne Gore“.

„Najgora je situacija u Albaniji, koja takođe stremi ka Evropskoj uniji. Tamo je polovina ispitanih navela da je najmanje jednom tokom poslednjih godina bila u situaciji kada je trebalo da plati mito. 40 odsto ih je to i učinilo. U Makedoniji i Bosni je tako postupilo 28 odsto odraslih, na Kosovu 22 odsto, u Srbiji i Crnoj Gori oko 20 odsto. Najniža stopa korupcije postoji u Hrvatskoj i Turskoj – devet odsto, ali i tamo ona još uvek bitno odstupa od zapadnih standarda“, piše Frankfurter algemajne cajtung.

Hrvatska – članica EU ili zemlja Trećeg sveta?

U švajcarskom dnevniku Noje cirher cajtung nalazimo članak „Hrvati se žale na nepravedan odnos“ uz pojašnjenje: „Hrvatska je od pre tri godine članica Evropske unije, ali je Švajcarska se prema njoj odnosi kao prema zemlji Trećeg sveta. Hrvatski građani i preduzeća su diskriminisani, kaže generalni konzul Slobodan Mikac. Njegova zemlja je tri godine u EU, ali sloboda kretanja osoba između Hrvatske i Švajcarske još ne postoji. Švajcarska odbija da ratifikuje odgovarajući protokol, jer, prema tumačenju Bundesrata, to protivreči članu Ustava u kome se govori o doseljavanju. Hrvati osećaju da se drugi građani EU prema njima odnose nepravedno, kaže Mikac, oni su praktično taoci, odnosno, kolateralne žrtve, problema koji niti su prouzrokovali niti mogu da reše.“

Švajcarska trenutno izdaje hrvatskim državljanima 50 godišnjih, i 450 kratkoročnih dozvola boravka. Taj sistem je, kako kaže Mikac, od male pomoći, jer se traže kvalifikacije kojih u EU nema. Kontingenti ne predstavljaju korak napred ka ravnopravnom tretmanu, kaže Mikac […] Pitanje slobodnog kretanja između Švajcarske i Hrvatske nije bilateralno pitanje, već se ono rešava između Švajcarske i Evrope unije, konstatuje Mikac. Tako ne Bern ne vrši pritisak Zagreb, već Brisel: ako Švajcarska ne ratifikuje protokol o Hrvatskoj do sledećeg februara, biće isključena iz programa EU za istraživanje Horizon 2020. To bi moglo da ima nesagledive posledice po švajcarsko istraživanje i nauku, ali i za privredu.“

Reklama