Mi smo još uvek papa?

Na fasadi višespratnice izdavačke kuće Aksel Špringer sjaji 60 metara visok portret Benedikta XVI sa naslovom: „Mi smo papa“. Špringer kuća okačila je uvećano izdanje naslovne stranice lista Bild od 20. aprila 2005. godine. Ono sada treba da podseti Berlinjane, koji u većini nisu posebno zainteresovani za posetu pape, na visokog gosta iz Rima. Bulevardski list je takođe dodao veliki plakat aktuelnom izdanju. Moto: „Mi smo još uvek papa!“.

Ali Nemci to vide drugačije. Prema anketama za istraživanje javnog mnjenja verodostojnost nemačkog pape u poređenju sa 2005. godinom je opala. Baš kao i ugled katoličke crkve u Nemačkoj zbog otkrivanja slučajeva zlostavljanja dece u crkvenim ustanovama.

Samo će poneki Berlinjanin moći lično da vidi 84-godišnjeg papu, osim ako ne pripada 70.000 ljudi koji su obezbedili karte za večernju misu na Olimpijskom stadionu u Berlinu. Vlada nivo bezbednosti prvog stepena. Hiljade policijaca iz više saveznih pokrajina je na terenu. Prilazi zamku Belvi, Rajhstagu i apostolskoj nuncijaturi gde će papa i prenoćiti su zatvoreni. „Kupanje u masi“, prema podacima berlinske nadbiskupije nije predviđeno iz bezbednosnih razloga.

Ko hoće da vidi papu, mora da gleda televiziju. Tri stanice uživo prenose papinu posetu. Papamobil, blindirani automobil pape, biće u akciji samo na stadionu Olimpija. Tamo će Benedikt XVI napraviti jedan krug i blagosloviti vernike. Interesovanje za misu je bilo veliko što je iznenadilo organizatore, jer u Berlinu nema mnogo katolika. Ipak, mnogi vernici dolaze posebnim vozovima iz zapadne Nemačke. Iz susedne Poljske će doći samo 2000 vernika u Berlin.

Protesti zbog seksualne etike

I 20.000 najavljenih demonstranata neće videti papu. Policija je proteste zbog seksualnog morala i njegovog odbijanja homoseksualnih partnerstava pomerila na trg dva kilometra južno od Bundestaga, tako da ne mogu da se čuju. Na popodnevnim protestima učestvovaće i neki poslanici parlamenta iz Levice i Saveza 90 /Zelenih.

Oko 100 poslanika ignorisaće prvi govor jednog pape uopšte u nemačkom parlamentu. O tome je poslednjih dana izbio žestok sukob. Levica računa na razdvajanje države od crkve. Predsednik Nemačke biskupske konferencije, nadbiskup Robert Colić apelovao je da se najpre sasluša govor pape. Na kraju krajeva predsednik Bundestaga je pozvao najvišeg katolika uz saglasnost svih poslaničkih grupa u parlamentu.

Uoči dolaska pape, nadbiskup Robert Colič je rekao da ne očekuje od govora u Bundestagu, ali ni od susreta sa vrhom Evangelističke crkve u Nemačkoj neke velike senzacije, pre ohrabrenje da se nastavi započetim putem. I Benedikt XVI je u verskoj emisiji „Reč nedeljom“ na televiziji ARD, rekao da u Erfurtu, drugog dana posete, od susreta sa vrhom evangelističke crkve ne očekuje „nikakve senzacije“. Robert Colič je rekao da je potrebno vreme za pomirenje obe konfesije. „500 godina smo bili razdvojeni, i tek se 50 godina polako približavamo jedna drugoj.“ Pre skoro 500 godina katolički sveštenik Martin Luter je svojim tezama razdvojio protestante od crkve. I on je delovao u Erfurtu - mestu koje je baš sada papa simbolično izabrao.

Papa: Bez turizma

Colič očekuje da će papa u Nemačkoj ohrabriti 25 miliona katolika da žive svoju veru i vode dijalog sa biskupima o budućnosti crkve. Očekuje se i da će se trećeg dana posete Benedikt XVI u Frajburgu susresti sa žrtvama zlostavljanja u crkvenim ustanovama i još jednom izričito izviniti u ime crkve.

Na četiri velike mise tokom posete do nedelje očekuje se oko 250.000 ljudi. To nije mnogo u poređenju s drugim papinim posetama. Ali papa je namerno izabrao dioceze u istočnoj Nemačkoj, u dijaspori i gradić Frajburg, kako bi ohrabrio na obnavljanje vere. „Nije reč o religijskom turizmu“, rekao je Benedikt XVI za ARD. Reč je o motou njegove zvanične posete: „Gde je Bog, to je nada“.

Autori: B.Rigert / I.Ivanović
Odgovorni urednik: I.Đerković