Miševi nade u borbi sa HIV-om

Periodično stručna zajednica obaveštava javnost o novim šansama da se izleči zaraza HIV-om koja vodi u (zvanično neizlečivu) bolest sidu. Nedavno je velika nada polagana u transplantaciju koštane srži jer je tako u Berlinu spašen za sada jedini čovek izlečen od side. Međutim skorašnji pokušaji lekara u Bostonu kod dvojice pacijenata nisu uspeli – virus se vratio nakon nekoliko meseci.

Enzim ubija virus

Sada su sve oči uprte u nemačke istraživače okupljene oko Joahima Haubera sa Lajbnicovog instituta za eksperimentalnu virologiju. Ideja je, kaže Hauber, uništavanje virusa u svakoj pojedinačnoj ćeliji i to korišćenjem modifikovanog enzima tre-rekombinaze. „Problem kod HIV-a je što se virusni genom integriše u ljudske gene i zato su do sada propadali napori da se on uništi“, kaže profesor.

Najpre je enzim testiran na pojedinačnim ćelijama, a onda se prešlo na dežurne zamorčiće – miševe. Najpre im je modifikovana krv, kako bi uopšte mogli da budu zaraženi humanim virusom. Onda je ubačena tre-rekombinaza koja zapravo sprečava umnožavanje virusa čime ga ubija.

Istraživači se nadaju da će moći da izvuku krv zaraženih ljudi, „očiste“ je od virusa, a zatim vrate u pacijenta. Ta modifikovana krv bi onda trebalo da bude prihvaćena od organizma, s obzirom da od njega i potiče.

Sačekati sa optimizmom

„Ovo je jedan od prvih direktnih pristupa koji teži da potpuno eliminiše HIV iz ćelija“, hvali najnoviju metodu doktor Asije Sirjon sa pariskog Pasterovog instituta. On ipak podseća da, kao i kod drugih istraživanja, uspeh na miševima znači samo „dokaz principa“ te da do testiranja na ljudima ne treba biti preterani optimista.

„Trebalo bi da preciznije utvrdimo koje su to ćelije napadnute virusom“, kaže ovaj naučnik, podsećajući na slučaj iz Bostona gde se HIV vratio posle tretmana matičnim ćelijama. „Moramo da znamo gde se sve HIV krije jer čak i kada ga uklonimo iz ogromne većine ćelija to nije dovoljno – on mora biti uklonjen iz svih ćelija.“

Joahim Hauber veruje da potpuno izlečenje – ako uopšte bude moguće – leži samo u kombinaciji više metoda, recimo lekova koji smanjuju broj ugroženih ćelija i terapije enzimom.

Osim dobre volje i znanja, za istraživanja je potreban i novac. Jirgen Rokstroh, šef odeljenja Infektologije na Univerzitetskoj klinici u Bonu kaže da je „klima u poslednje vreme loša za privatne investicije u istraživanje o HIV-u i sidi“. Međutim Hauber se nada da će njegov tim ipak odnekud dobiti novac za nastavak istraživanja.

Autori: Čiponda Čimbelu / nr
Odg. urednik: Jakov Leon