Merkel: Prijatelji se ne špijuniraju

Naviknuti na godine „kriznih samita“, na kojima su rešavana akutna pitanja ekonomske krize i opstanka zajedničke valute, poznavaoci evropskih prilika očekivali su da sinoćni (24.10.) sastanak lidera EU bude jedan od „mirnijih“. Na dnevnom redu našla su se pitanja digitalne agende, nezaposlenost mladih i nastavak konsultacija oko ekonomsko monetarne i bankarske unije. Međutim, potpuno druga tema izbila je u prvi plan.

Još je francuski predsednik, Fransoa Oland, posle saznanja o prisluškivanju preko 70 miliona telefonskih razgovora Francuza, zatražio da EU razmotri pitanje rada američkih tajnih službi. Nemačka kancelarka, Angela Merkel, na samit je stigla samo dan pošto su procurele informacije da je i njen mobilni telefon prisluškivan. Inače, vrlo uzdržana, nemačka kancelarka je ovoga puta bila oštra u svom stavu.

„Jasno sam rekla američkom predsedniku da špijunaža među prijateljima nije prihvatljiva. Među saveznicima i partnerima potrebno je poverenje. Ono sada mora ponovo da se gradi. SAD i Evropa suočavaju se sa zajedničkim izazovima. Mi smo saveznici, ali takvo savezništvo mora da se gradi na poverenju. Zato ponavljam: špijunaža između prijatelja nije prihvatljiva.”

Dogovor o razumevanju u oblasti tajnih službi

Merkel i Olande su u Briselu održali i bilateralni sastanak i pred predsednike država i vlada EU sinoć izašli sa zajedničkom inicijativom da u bilateralnim razgovorima sa SAD dođu do razjašnjenja prethodnih događaja, ali i da se uspostave nova pravila.

“Da se ovakvi incidenti više ne bi događali potrebne su mere, a jedna od njih je da Nemačka i Francuska, i sve one zemlje članice koje žele da im se pridruže, do kraja godine postignu sporazum sa Sjedinjenim Američkim Državama o međusobnom razumevanju u oblasti tajnih službi”, izjavio je predsednik Saveta EU, Herman van Rompej.

Svi lideri zemalja članica Unije saglasni su sa francusko-nemačkom inicijativom. Većina zahteva “istinu” i “objašnjenje” od Vašingtona i tražila da Evropa zauzme zajednički stav u odbrani prava svojih građana. U Briselu se tako mogla čuti ocena da između EU i SAD postoji “blizak odnos i partnerstvo”, ali i da se svako partnerstvo mora zasnivati na poštovanju i poverenju, uključujući i u radu tajnih službi. Dodaje se pored ostalog da saradnja i razmena informacija jesu važan deo borbe protiv terorizma u svetu, ali se sloboda pojedinca i fundamentalna prava moraju zaštititi. Iako se premijer Velike Britanije, Dejvid Kameron, nije obratio medijima, Van Rompej je preneo da se i pored “specijalnih odnosa” sa SAD Velika Britanija slaže sa predloženim.

Ekonomski interes ipak na prvom mestu?

Među predlozima koji su se sinoć mogli čuti u Briselu bio je i onaj o prekidu pregovora o slobodnoj trgovini između EU i SAD za koji se založio predsednik Evropskog parlamenta Martin Schulz. “Ako idemo u pregovore imajući na umu da naš sagovornik već unapred zna našu strategiju, kako onda možemo da ravnopravno da razgovaramo?”, rekao je Šulc

On smatra da je špijuniranje predsednika država nešto što se moglo očekivati od “neprijateljskih vlada u doba hladnog rata” i da je vreme da se sa Amerikom razgovara o postojanju nacionalnih tajnih službi koje su izmakle kontroli. I predsednik Evropske komisije, Žoze Manuel Barozo napominje da ga prisluškivanje telefona i špijunaža mejlova podsećaju na “totalitarne režime iz bliske prošlosti”. Stručnjaci međutim smatraju da je stvaranje zone slobodne trgovine između Evrope i Amerike, kao najvećeg bilateralnog trgovinskog ugovora ikada, u interesu EU i Nemačke. Ipak, kancelarka Merkel, posle prvog dana samita u Briselu, odbacila je mogućnost prekida trgovinskih pregovora sa Vašingtonom zbog kršenja poverenja, za koje su odgovorne tajne službe.

Autor: Marina Maksimović, Brisel
Odg. urednik: Jakov Leon