Merkel kod Putina: kancelarka odlazi, spor sa Moskvom ostaje | Politika | DW | 20.08.2021
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

U fokusu

Merkel kod Putina: kancelarka odlazi, spor sa Moskvom ostaje

Nemačka kancelarka Angela Merkel odlazi u poslednju posetu Rusiji i Ukrajini. Sve samosvesnija ruska spoljna i sve represivnija unutrašnja politika, biće veliki izazov i za novu vladu u Berlinu.

Metalne cevi presijavaju se na suncu, inženjeri vrše probe u kontrolnoj sobi Lubmina 2. To je prijemna stanica zemnog gasa, udaljena samo nekoliko stotina metara od nemačke obale Baltičkog mora. Spremna je za početak rada, nedostaje samo još gas iz Rusije. U idiličnom mestu Grajfsvald na obali, gasovod Severni tok 2 susreće nemačko kopno i gasnu mrežu. Odatle bi ruski gas trebalo da se distribuira dalje – zaobilazeći Ukrajinu.

-pročitajte još: Dogovor Nemačke i SAD oko Severnog toka 2 - ko je zadovoljan, a ko nije

Samo gradnja kopnenog dela gasovoda od Baltičkog mora do češke granice koštala je tri milijarde evra. Severni tok 2 važi za najveći infrastrukturni projekat Nemačke. Te sume razljutile su sve one u Berlinu koje ne interesuje samo za gas i novac, već i ljudska prava, demokratija i sloboda štampe. Jer, ne postoji bolji simbol za balansiranje nemačke spoljne politike između ekonomskih interesa s jedne i vrednosti liberalne demokratije s druge strane. Veliki broj nemačkih političara zahtevao je da se izgradnja gasovoda obustavi, između ostalog i zbog trovanja nervnim gasom kritičara Kremlja, ruskog opozicionara Alekseja Navaljnog.

Sporni gasovod samo je jedna od mnogih tema s kojom Angela Merkel putuje u verovatno poslednju političku posetu Rusiji, a zatim i Ukrajini. S obzirom na brojne sukobe i neslaganja, poznavaoci prilika ocenjuju da su nemačko-ruski odnosi trenutno na „najnižoj tački“.

Pogledajte video 02:19

Severni tok 2: gas ili Navaljni?

Milijarde vredan posao uprkos političkim razlikama

U septembru se u Nemačkoj održavaju parlamentarni izbori. Angelu Merkel će na mestu savezne kancelarke zameniti ili Olaf Šolc (SPD), ili Armin Lašet (CDU) ili Analena Berbok (Zeleni). U toku predizborne kampanje uočljiva su zapanjujuća preklapanja između dve opozicione partije – Zelenih i Liberala (FDP), kada je u pitanju Severni tok 2. Političar FDP Aleksander Graf Lambsdorf oštro kritikuje vladu Angele Merkel i kaže da je „godinama zanemarivala diplomatsku integraciju projekta s našim partnerima u Evropi i Americi“. Severni tok 2, za koji je kancelarka godinama tvrdila da je samo ekonomski projekat, naneo je, smatra, ogromnu spoljnopolitičku štetu.

-pročitajte još: Nova vlada Nemačke, novi spoljnopolitički kurs?

Slično na to gledaju i Zeleni, kao i njihova kandidatkinja za kancelarku Analena Berbok. Ta partija u svojim redovima ima dve žene koje dokazano poznaju prilike u Ukrajini i protive se Severnom toku 2: nekadašnja poslanica u Evropskom parlamentu (EP) Rebeka Harms, i aktuelna poslanica u EO koja se bavi i pitanjima istočne Evrope, Viola fon Kramon. Njihov oštar stav prema politici Kremlja odjekuje čak i u konzervativno-građanskim krugovima u Nemačkoj.

Kandidat za kancelara Socijaldemokratske partije Nemačke (SPD) Olaf Šolc, založio se u intervjuu koji je nedavno dao za DW za oblikovanje „nove istočne politike“ Evropske unije. On težište stavlja na Organizaciju za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS), čiji je jedan od osnivača bio i nekadašnji kancelar iz redova SPD, Helmut Šmit. Treba ojačati Evropsku uniju u celini, a ne države pojedinačno, kaže Šolc. „Mi ne želimo da se vraćamo politici 17, 18. ili 19. veka, kada su sile međusobno stvarale politiku – Rusija, Nemačka, Francuska i Engleska. Umesto toga, sada se radi o Evropskoj uniji i Rusiji – ako želite da organizujete zajedničku bezbednost u Evropi“.

Kandidat SPD za kancelara Olaf Šolc u intervjuu za DW založio se za oblikovanje „nove istočne politike“ EU

Kandidat SPD za kancelara Olaf Šolc u intervjuu za DW založio se za oblikovanje „nove istočne politike“ EU

Odnosi na „najnižoj tački“

Janis Kluge, ekspert za istočnu Evropu berlinske Fondacije za nauku i politiku, smatra da su odnosi Berlina i Moskve na najnižoj tački u kompletnoj postsovjetskoj istoriji. Nakon aneksije Krima, trovanja Navaljnog i podrške režimu u Belorusiji, konačno je došlo do promene svesti u nemačkoj politici i većina u Rusiji vidi strateškog neprijatelja, tvrdi Kluge.

On ukazuje na tri velika problema u nemačko-ruskim odnosima. Prvi: sve represivnija ruska unutrašnja politika i progon nezavisnih medija, nevladinih organizacija i opozicije. Slučaj Navaljni tu je samo najistaknutiji slučaj. Drugo, kaže Kluge, pažnju u EU privukle su operacije ruskih tajnih službi. Tu se između ostalog radi i o hakerskim napadima na političke institucije u Nemačkoj. I treće: konflikt u Ukrajini je ključno pitanje u nemačko-ruskim odnosima. „Sve dok nema napretka u toj krizi, neće biti moguće da se povrati poverenje prema Rusiji“, zaključuje Kluge.

Pogledajte video 02:44

Mariupolj: život sa strahom

Rusija kao neliberalna velika sila

I Ralf Fiks, direktor trusta mozgova „Centar liberalne moderne“, koji je inače morao da obustavi svoje aktivnosti u Rusiji, smatra da su odnosi prema Kremlju na „veoma kritičnoj tački“. „Putinova Rusija postala je protivnički igrač liberalnoj demokratiji Zapada, kako u pogledu spoljne, tako i bezbednosne politike. Sistematskim potkopavanjem zapadnih demokratija, saradnjom s desno i levo orijentisanim populističkim partijama, kršenjima međunarodnog prava i međunarodnih normi – u Siriji ili Ukrajini – Rusija se nalazi na kursu konfrontacije sa Zapadom. I nama je teško da na to odgovorimo“, sumira Fiks.

Zato će glavni zadatak nove nemačke vlade biti da razvije zajedničku politiku prema Rusiji. Fiks ne misli da bi zadata budućeg kancelara ili kancelarke trebalo da bude uspostavljanje boljih odnosa s ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, već „preustrojavanje odnosa između konflikta i saradnje“. Potrebno je, kaže razjasniti gde su crvene linije za EU i Nemačku.

„Rusija koristi nesposobnost Zapada“

I Štefan Majster, programski direktor Međunarodnog reda i demokratije nemačkog društva za spoljnu politiku iz Berlina (DGAP), koristi izraz „najniža tačka“ u odnosima. Deo rešenja Majster vidi u Nemačkoj: „Mi jednostavno moramo da budemo realniji u vezi s tim šta je u Rusiji moguće. Trebalo bi da podržimo snage koje žele drugačiju Rusiju, a koje sve više odlaze u inostranstvo“.

U vezi slučaja Navaljni, Štefan Majster kaže: „Ne treba da se bavimo populistima na društvenim mrežama, već da jasno procenimo da promene u toj formi u ovom trenutku u Rusiji ne mogu da se dogode, ali da do njih može doći na srednjeročnom i dugoročnom planu“. On kaže da je Navaljni populista i da je njegova uloga u ruskoj politici precenjena.

Putinov režim je poslednjih godina spretno iskoristio nesposobnost Zapada da deluje, kako bi u ključnim konfliktima odigrao odlučujuću ulogu, ocenjuje Štefan Mjaster. Više ne možete zaobići Rusiju, bez obzira da li se radi o Siriji, Libiji ili Južnom Kavkazu, kaže stručnjak DGAP. On upozorava da je u potrazi za kompromisima gde god je moguće potrebno više pragmatizma, a manje histerije.

I Rusija u septembru bira novi saziv parlamenta – glasa se nedelju dana pre izbora u Nemačkoj. Ali za razliku od Nemačke, pobednik se zna i pre izbora, i u ruskoj politici će se malo toga promeniti – kako na unutrašnjem, tako i na spoljnopolitičkom planu.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.