Meksički radnici profitiraju
5. oktobar 2018.
Severnoamerički sporazum o slobodnoj trgovini neće se više zvati NAFTA (North American Free Trade Agreement), već USMCA (United States, Mexico, Canada Agreement). Skraćenicu je, istina, teško izgovoriti, ali SAD su u svakom slučaju morale da udu na prvom mestu – America first!
U Meksiku je s olakšanjem je dočekano to što je Kanada, praktično u poslednjem trenutku, prihvatila sporazum koji su krajem avgusta sklopili Meksiko i SAD.
Dosadašnji predsednik Enrike Penja Nieto ocenio je da sporazum „veliki uspeh“, jer on „ispunjava očekivanja“ i „stvara mogućnosti za ekonomski rast“. On još kaže da sporazum omogućava „produktivnu integraciju Severne Amerike i učvršćivanje tog regiona kao najkonkurentnijeg u svetu“.
Ispunjena očekivanja
Sporazum hvali i novoizabrani meksički predsednik Andres Manuel Lopez Obrador i tvrdi da će on postupno povećati plate radnika u automobilskoj industriji i da garantuje suverenost naftne i elektro-industrije. Na konferenciji za novinare on je pohvalio „izuzetnu i vizionarsku“ ulogu američkog predsednika Donalda Trampa i njegovo „otvoreno i tolerantno“ držanje u pregovorima.
Novi sporazum biće potpisan 1. decembra, dan pre nego što Lopez Obrador preuzme dužnost. Novi predsednik će tako započeti dužnost bez potrebe da pregovara o trgovinskom sporazumu s Trampom i da ga ovaj stalno maltretira.
Meksički predstavnik u pregovorima Hezus Seade Kuri priznaje da je novi sporazum protekcionistički, ali dodaje i to da on Meksiku otvara neke nove mogućnosti. Biće teže onome ko ubuduće bude hteo da izvozi u Severnu Ameriku, a to će, prema Kurijevom mišljenju, da koristi Meksiku.
Ustupci Meksika
Da bi sporazum bio postignut Meksiko je morao da učini ustupke, recimo kada je reč o automobilskoj industriji. Sporazum NAFTA iz 1994. išao je na štetu meksičke poljoprivrede, ali je zato Meksiku omogućio da postane jedno od najprivlačnijih mesta za svetsku automobilsku industriju. Nemački proizvođači Folksvagen i Dajmler videli su u Meksiku idealno mesto za proizvodnju automobila za američko tržište. Jer, plate s druge strane Rio Brava bile su šest do deset puta veće.
Ali spoljnotrgovinski deficit SAD prema Meksiku, koji se zbog toga stvorio, Trampu je odavno bio trn u oku. Amerikanci su progurali da troškovi proizvodnje automobila u državama članicama NAFTA moraju da iznose 75 odsto ukupne cene, umesto dosadašnjih 62,5 odsto. To će dovesti do povećanja proizvodnih troškova, a dobavljači će morati da se prilagode. Jer, gotovo polovina putničkih automobila proizvedenih u Meksiku ne odgovara novoj odredbi.
Osim toga, ubuduće će 40 odsto svakog automobila morati da bude proizvedeno u fabrikama u kojima radnici imaju satnicu od najmanje 16 američkih dolara. U Meksiku je trenutno satnica, uključujući i socijalne doprinose, oko osam američkih dolara.
Meksiko će morati da se prilagodi
Sporazum USMCA prisiliće Meksiko da ubrzo sprovede reformu tržišta rada. Meksiko se, naime, obavezao da će omogućiti sindikalno organizovanje i „delotvorno prihvatanje“ kolektivnih pregovora, zabranu dečijeg rada i obezbeđivanje „prihvatljivih“ radnih uslova. Ojačana je i uloga radničkih predstavnika u odnosu na sporazum iz 1994. godine.
Nejasno je kako će se nove odredbe odraziti na meksičko tržište rada na kojem veliki deo kolektivnih ugovora služi zaštiti poslodavaca, odnosno sadrži odredbe koje ne služe zaista zaštiti radnika.
Zakonski minimalac u Meksiku iznosi 88 pezosa na dan, oko pet američkih dolara, što je i u toj zemlji ispod granice siromaštva. Meksiko će, dakle, morati da prilagodi svoje tržište rada.