Meditacija za zatvorenike

Andre S. nedavno je proslavio svoj 32. rođendan – iza rešetaka. Otac dvoje dece sme da viđa svoju porodicu dva puta mesečno, a svaki poseta ograničen je na jedan sat.

Radnim danima, on i drugi zatvorenici zatvora u Zigburgu, gradića na zapadu Nemačke, smeju da izađu na dvorište na 60 minuta. Obično u dvorištu razgovaraju u grupama, neki puše, drugi se samo razgibavaju. Andre je tokom svog boravka u zatvoru došao do važnog otkrića: „Ovde mogu da vas zatvore, ali ne mogu da zatvore vaš um, ne mogu da zaključaju vaš duh, niti da zatvore vaše misli.“

Put u njegovu unutrašnju slobodu je jednostavna drvena klupica i mala crvena prostirka u njegovoj ćeliji, koji mu služe za meditaciju.

Zen za zatvorenike

Pre osam godina, katolički sveštenik Bruno Lizenfeld preuzeo je na sebe zadatak da se duhovno brine za zatvorenike tog zatvora. Pošto je i sam decenijama praktikovao meditaciju, primetio je da mnogi zatvorenici pate od neuroze, loše spavaju i teške brige im se neprestano vrte po glavi.

Njegov program meditacije je u početku bio otvoren za sve zatvorenike. Vremenom, nabavile su se prostirke i jastuci, a u zatvorskoj radionici izrađene su potrebne klupice. Te duhovne vežbe ubrzo su pobudile pažnju i osoblja zatvora.

Danas ne samo da postoje tri termina nedeljno za osoblje i dva za zatvorenike, već se i svakih nekoliko meseci organizuje radionica meditacije subotom koja traje pet sati. Ona privlači i mnoge znatiželjnike iz nedalekih gradova, Kelna i Bona, koji, u društvu zatvorenika, meditiraju iza rešetaka.

Andre priznaje da je za vreme prve sesije meditacije zaspao: „Rečeno nam je da ne zatvorimo oči kako ne bi zaspali i sanjali. Ali onda sam ipak zatvorio oči samo na trenutak – i potpuno sam nestao u snu.“

Drugom prilikom, seća se zatvorenik, prasnuo je u smeh usred vežbe meditacije i njegov smeh se proširio na sve druge zatvorenike. Ali čini se da je i smeh podjednako važan u ozdravljenju duše kao i sama spiritualnost.

Svuda su glasovi

Jedan od najvećih problema života u zatvoru je buka. Markus M, 31-godišnji zatvorenik u Zigburgu ima velikih problema da zadrži svoje misli dok se lupa vratima, čuju koraci na hodniku i krešte naredbe preko razglasa. Ipak, tamo – ne svojom voljom – živi 388 muškaraca i njihovi zvukovi dominiraju čitavim zatvorom.

Pored onoga što dopire kroz njihove uši, u stvari je još teže izaći na kraj sa „unutrašnjom „bukom“. „Kad dospete u zatvor, čujete mnogo glasova, na primer govore vam; 'vidi gde si dospeo, sad si u zatvoru, vidi šta je sad bilo'. Ti glasovi mogu da vas povuku u dubinu i da dovedu do depresije. Morate pronaći način kako da izađete na kraj sa njima“, objašnjava Andre.

To priznaje i dušebrižnik, Bruno Lizenfeld: „Potreba za tišinom je ogromna“. Ali Andre je pronašao način i zamišlja da se bori sa olujom: „Kad počnete da se bavite svojim problemima, ulazite u oluju. Morate da se trudite, da zamislite da ste u drvetu, ali ne na vrhu jer tamo je vetar najjači i oduvaće vas. Morate da se trudite da siđete što dublje, u koren, gde je veoma stabilno i veoma snažno.“

Važan deo meditacije je usredsređenost na disanje. Nakon nekoliko minuta „više uopšte i ne mislite na svoje nevolje i probleme. A ako se ipak probiju u vašu glavu, vaša vežba disanja poslužiće kao zadrška tako da problemi više neće moći da vas osvojei.“

Vreme je najveće bogatstvo

Markus i Andre toliko su uvereni u prednosti meditacije da se njome bave i u svojim ćelijama. Markus je odlučan da nastavi sa tom praksom i nakon što izađe na slobodu, jer je uveren da je pronašao sredstvo da izbegne zamku u koju upadaju mnogi: „Kad ste napolju, imate mnogo dogovora. Stalno koristite mobilni telefon i morate da budete dostupni“, objašnjava Andre. „Ali znate šta? Nemate vremena čak ni za samog sebe!“

Mnogi stanovnici nemačkih zatvora nisu po prvi put iza rešetaka i često imaju već po pet, pa i deset osuda iza sebe. Ne uspeva svakome težak put ka slobodi – i o(p)stanak na slobodi. Mnogi se sigurnije osećaju u zatvoru, već i zbog traumatičnih iskustava u spoljnom svetu.

Sveštenik Bruno Lizenfeld se već dve decenije brine za zatvorenike i za to vreme došao je do zaključka da je „većina zatvorenika, u nekom periodu života, bila i sama žrtva: žrtva zlostavljanja i nasilja, žrtva zapostavljanja i ograničenih prilika za intelektualni i društvenim razvoj.“

U svakom slučaju, i među drugim kaznenim institucijama, pročulo se šta se dešava u Zigburgu. Zatvori u Kelnu i Brandenburgu su već uveli slične programe meditacije, a i neki drugi razmišljaju o njihovom uvođenju.

Ipak, ni meditacija zatvorenicima ne može da otkrije, šta ih čeka u budućnosti. I Andreu je ovo već drugi boravak u zatvoru, mada ga sada čeka porodica. Njegovo iskustvo se svodi na zaključak da „nije važno u kojoj ste situaciji. Prva stvar koju morate da učinite jeste da ne izgubite nadu. Živimo u svetu u kome je je veoma teško pronaći mir. Ali taj mir postoji, ako ga tražite, čak i u zatvoru.“

Autori: Li Fern Ong / A. Šubić
Odgovorni urednik: I. Đerković