Medijima ne veruju ni oni koji glasaju za predsednika | Politika | DW | 29.06.2020
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

Turska

Medijima ne veruju ni oni koji glasaju za predsednika

Čak polovina onih koji glasaju za stranku predsednika ne veruje da su domaći mediji slobodni. Mnogi od njih čak ocenjuju da je štampa „pristrasna i nepouzdana“. To pokazuje jedno novo istraživanje sprovedeno u Turskoj.

Mnogi novinari u Turskoj se žale i na cenzuru

Mnogi novinari u Turskoj se žale i na cenzuru

Štampa širi „pristrasne i nepouzdane informacije“, smatra 70 odsto stanovništva. „Štampa je pod državnom kontrolom i nema mogućnost da se slobodno izrazi“, ocenjuje čak 56 procenata.

To su rezultati istraživanja vašingtonskog trusta mozgova „Centar za američki progres“ (CAP) pod nazivom „Promene medijskog pejzaža“. A najvažniji zaključak, prema rečima politikologa Endrjua O’Donahjua koji je učestvovao u istraživanju, glasi: Kontrola medija koju u Turskoj sprovodi Redžep Tajip Erdogan – stagnira. Turski predsednik čak gubi kontrolu nad njima, tvrdi za DW O’Donahju.

On naglašava da čak i ljudi koji su veoma bliski vladi, na primer većina birača ultranacionalističke Partije nacionalističkog pokreta (MHP), smatra da u Turskoj nema slobodnih medija. Pri tom čak polovina birača vladajuće islamsko-konzervativne Stranke pravde i razvoja (AKP) i 63 odsto birača MHP tursku štampu doživljava kao „pristrasnu i nepouzdanu“.

„Zahvaljujući našim genima virus nam ne može ništa“

Istraživanje američkog trusta mozgova pokazuje takođe da je polarizacija u sferi medija veoma duboka. „Ne postoji nijedan medij kojem veruju sve strane u društvu“, kaže O’Donahju i ocenjuje da je to veoma zabrinjavajuće.

Endrju O’Donahju

Endrju O’Donahju

„I provladina i opoziciona štampa namerno pogrešno predstavljaju informacije. Na primer, visokotiražni opozicioni list Sodžu širio je lažne informacije o sirijskim izbeglicama i migrantima koji se nalaze u Turskoj“, kaže američki politikolog.

Pored toga, u Turskoj poslednjih godina ima malo istraživačkog novinarstva. „Čak i u nezavisnim medijima najviše ima komentara, a stalno se prenose lična mišljenja analitičara ili poznatih ličnosti“, kaže O’Donahju.

To je posebno bilo vidljivo u izveštavanju o korona-krizi. „Zabrinjavajuće je što su ljudi u Turskoj dobijali vesti tipa: ’Zahvaljujući turskim genima virus nam ne može ništa’. A pored toga, provladina štampa neprestano je slala poruku: ’Mi smo uzor čitavom svetu’.“

Predsednik se plaši društvenih mreža

U želji da izbegnu medijsku cenzuru, ljudi u Turskoj u dobroj meri se informišu preko društvenih mreža ili sa malih internet-platformi. O’Donahju podseća da je Tviter nedavno izbrisao više od 7.000 naloga za koje se veruje da su manipulativnim porukama podržavali vladajuću stranku.

„To pokazuje da Erdogan pokušava da upravlja i društvenim mrežama kako bi obezbedio podršku za sebe“, kaže američki politikolog i podseća da su tokom korona-krize neki ljudi i hapšeni zbog kritika koje su delili na društvenim mrežama.

„Ali Erdoganovi napori da preuzme kontrolu nad društvenim mrežama do sada nisu bili uspešni. Postoje znakovi koji pokazuju da se on plaši društvenih mreža. Erdogan je zabrinut da bi to moglo da ojača uspešne opozicione političare poput Ekrema Imamoglua ili Alija Babadžana“, zaključuje Endrju O’Donahju.

ad/idj

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

DW.COM

Reklama