Mediji dužni da brane ljudska prava | Politika | DW | 18.06.2011
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Mediji dužni da brane ljudska prava

Već četvrti put, Dojče vele poziva političare, stručnjake i novinare na Globalni medijski forum koji se održava od ponedeljka u Bonu. Ovaj put tema glasi: „Ljudska prava i globalizacija – izazov za medije“.

default

Mediji moraju konstantno da upozoravaju na kršenja ljudskih prava

Hans-Jirgen Berfelc, državni sekretar u Ministarstvu za privrednu saradnju i razvoj, predstaviće još jednom novi koncept nemačke razvojne politike, o kome je nedavno govorio i u Berlinu. „Novo je pre svega to što će orijentacija na ljudska prava biti obavezujuća. Time ćemo prihvatiti izazov koji je Nemačka već postavila kao merilo sopstvenog delanja na planu ljudskih prava – da u tom delanju postoji obaveza. Na tu obavezu odgovaramo veoma često i u međunarodnim okvirima, organizacijama, u dijalogu sa zemljama-partnerima i drugim državama. Moramo, to želim posebno da naglasim, moramo da ispunimo te takozvane eksteritorijalne državne obaveze.“

No, obavezu država da garantuju poštovanje ljudskih prava i van sopstvenih granica, nije tako lako ispuniti, pogotovo u slučaju transnacionalnih preduzeća. Zna se da neljudski uslovi rada i uništavanje životne sredine spadaju u loše strane globalizacije. Zato će se oko 1.500 učesnika Medijskog foruma iz 100 zemalja posebno pozabaviti i pitanjem: kako mediji mogu da bolje rasvetle globalne odnose i zavisnosti?

Nedopustivi primeri sa Bliskog istoka

Intendant Dojče velea Erik Beterman smatra da mediji mogu biti moćan instrument u ostvarenju ljudskih prava. On dodaje da mediji postaju demokratičniji uspostavljanjem novih puteva širenja informacija kao što su internet-blogovi ili socijalne mreže.

Flash-Galerie Auf den Golanhöhen fließt wieder Blut

Informacije iz arapskog sveta se selektivno propuštaju


U zatvorenim društvima, to je i dalje teško, što pokazuje primer Sirije. „Taj primer jasno pokazuje gde su granice građanskog novinarstva i šta to znači kada na licu mesta ipak nema profesionalnih novinara. Mi saznajemo samo deliće priče o događajima u Siriji. Naša slika je fragmentarna; nemamo uvid u uzročno-posledične veze, nemamo načina da proverimo šta se dešava. Sirijska vlada vrši opstrukciju rada stranih medija, a domaće medije je ućutkala. Naše znanje ostaje jednostrano i nedovoljno, i to je apsolutno neprihvatljivo“, kaže Žoel Simon, direktor Komiteta za zaštitu novinara CPJ, jedne od brojnih organizacija koje će biti prisutne na Globalnom medijskom forumu.

Autori: Ulrike Mast-Kiršning / Saša Bojić
Odg. urednik: Nemanja Rujević