Matične ćelije i dalje nepouzdane
22. januar 2011.
Embrionalne matične ćelije su posebna vrsta ćelija, jer one se dele brže od svih ostalih ćelija u organizmu i u stanju su da se za samo nekoliko dana pretvore u različite tipove ćelija. U Sjedinjenim Američkim Državama u toku su dve vrste kliničkih studija u kojima se koriste ćelije koje potiču od embrionalnih matičnih ćelija. Ovo je prva ovakva analiza, a naučnici su otkrili brojne genetske greške i njihova ocena glasi: nedovoljan!
Svaka ćelija u ljudskom telu ima isti genetski materijal: preko tri milijarde takozvanih genetskih slova sa više od 20.000 gena. Pri svakoj podeli ćelije trebalo bi da se te genetske informacije što preciznije kopiraju. Pri tom, ipak, povremeno dolazi do grešaka – mutacija.
Ono što je u prirodi izuzetak, u laboratoriji je česta pojava. To je otkrio međunarodni tim naučnika okupljen oko Džan Loring na Skirps Institutu u Kaliforniji. „Otkrili smo da naročito kod embrionalnih matičnih ćelija dolazi do genetskih grešaka – udvostručavanja. Te greške se dešavaju u delovima naslednog materijala koji je zadužen za naročito sposobnosti embrionalnih matičnih ćelija.“
Naučnici nisu u stanju da uporede kompletan genetski materijal ćelija, to je suviše komplikovano i dugotrajno. Oni to rade automatski uz pomoć specijalnih uređaja. Međutim, i takvim postupkom nisu morali dugo da čekaju na greške. Džan Loring kaže da ne zna da li do takvih grešaka dolazi i prilikom kopiranja odraslih matičnih ćelija (koje nisu embrionalnog porekla). „ O tzv. odraslim matičnim ćelijama do sada niko nije napravio precizna istraživanja. Mi isto tako ne znamo u kojoj su meri te genetske greške opasne. To tek moramo da saznamo. Želimo da saznamo i testiramo koje mutacije su loše, a koje neutralne.“
Rizik za pacijente
Neke od otkrivenih genetskih grešaka pojavljuju se u sličnom obliku kao kod ćelija raka. One bi mogle da predstavljaju rizik za pacijente koji se leče ćelijama koje potiču od embrionalnih matičnih ćelija. U SAD trenutno su u toku dve kliničke studije sa takvim ćelijama. S jedne strane, ćelije služe lečenju pacijenata sa povredama kičmene moždine, a s druge strane za lečenje određenih oblika slepila.
Džan Loring upozorava na prerano donošenje zaključaka. Ona smatra da bi obe studije trebalo nastaviti, ali bi trebalo i povećati broj genetskih testova. „Smatram da je neophodno da se takvi genski tekstovi redovno sprovode. Pre za vreme i posle razmnožavanja kulture ćelija u laboratoriji. U svakom slučaju, oni se moraju obaviti pre nego što ćelije budu ušpricane pacijentima. Na taj način možemo biti sigurni da ćelije sa genetskim greškama ne predstavljaju opasnost za pacijenta.“
Džan Loring savetuje svim kolegama koje rade sa embrionalnim ili drugim matičnim ćelijama da greške izbegavaju još kod kulture ćelija. „U laboratoriji se stalno biraju ćelije koje se naročito brzo razmnožavaju. Ta osobina posebno krasi embrionalne matične ćelije. Drugačijim metodama stvaranja kulture ćelije najverovatnije bi moglo da se izbegne nagomilavanje grešaka.“
Jedan od rezultata studije glasi: ćelije koje najbrže rastu, koje se najbrže razmnožavaju – nisu najbolje. Najverovatnije su upravo ćelije koje sporo rastu bolji izbor za buduće terapije. To sve znači dodatni posao za naučnike istraživače u laboratorijama. Da bi se postigao kvalitet i bezbednost potrebno je vreme, naročito pri uzgajanju ćelija u laboratoriji. A u cilju lečenja čoveka.
Autori: Mihael Lange / Dijana Roščić
Odg. urednik: Nemanja Rujević