Martin Šulc – prva konkretna obećanja | Politika | DW | 07.03.2017
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Nemačka

Martin Šulc – prva konkretna obećanja

Kandidat SPD za kancelara na izborima za Bundestag, Martin Šulc, saopštio je da namerava da koriguje Agendu 2010 – najvažniji projekat nekadašnje vlade Gerharda Šredera. Ne izostaju, naravno, ni pohvale ni kritike.

Martin Šulc, kandidat SPD za kancelara na predstojećim parlamentarnim izborima u Nemačkoj (održavaju se 24. septembra), nedavno je rekao da namerava da reformiše program Agenda 2010. Reč je o velikoj reformi tržišta rada čiji je proklamovani cilj da Nemačka postane perjanica ekonomskog i socijalnog razvoja Evrope, a da se u zemlji smanji nezaposlenost i unapredi sistem socijalnih davanja.

Agenda 2010 je do danas ostala sporna – vlada naglašava da je ona doprinela smanjenju nezaposlenosti, dok kritičari optužuju Šredera da je širom otvorio vrata neoliberalnoj politici kresanja prava radnika. Jedna od stavki koja je do danas ostala najspornija jeste novčana pomoć ljudima koji su ostali bez posla nazvana „Harc IV“. Zvanični naziv te novčane pomoći je „Novac za nezaposlene 2“. On se nadovezuje na „Novac za nezaposlene 1“ – koji se isplaćuje tokom prvih 12 meseci po gubitku radnog mesta.

Sramota zvana „Harc IV“

Konkretna suma za taj period se računa po ključu povezanim sa visinom dohotka do prestanka radnog odnosa, s tim što ona ne sme da prekorači 203,84 evra po (radnom) danu. „Novac za nezaposlene 2“ je, međutim, mnogo manja suma predviđena samo za zadovoljenje najosnovnijih potreba. Pre Šrederove reforme, postojala je samo jedna vrsta novčane pomoći koja je iznosila oko 50 odsto nekadašnje bruto-plate i nije bila vremenski ograničena; ona se nije isplaćivala u punom iznosu ili nikako samo u slučaju da dotična osoba raspolaže imetkom većim od 20.800 evra.

Uvođenje „Harca IV“ je stvorilo strah od mogućnosti brzog pada u socijalnu bedu, posebno među pripadnicima srednjeg sloja. Srozavanje na egzistencijalni minimum je, osim materijalnog aspekta, za mnoge značilo i stigmatizaciju, pogotovo za one koji su u svom poslu bili uspešni i priznati. Neki čak dugo izbegavaju da podnesu zahtev za „Harc IV“ – iz sramote.

Bundeskanzler Gerhard Schröder

Kancelar Gerhard Šreder, tvorac Agende 2010

Povoljne okolnosti

Martin Šulc je sada najavio da bi, ako dođe na vlast, produžio rok isplate „Novca za nezaposlene 1“ i to, kako je rekao, u određenim slučajevima i do 48 meseci. To nije jedino što želi da promeni u Agendi 2010, ali bi to svakako bila najbitnija promena. Uz nju bi išle i druge, na primer, Agencija za rad bi bila dužna da ponudi nezaposlenima mere prekvalifikacije, a vreme prekvalifikacije ne bi bilo uračunato u rok isplate novca za nezaposlene.

Svakako dobar potez u predizbornoj kampanji, jer se Šulc njime prezentira ne samo kao političar koji vodi računa o potrebama, materijalnom stanju i strahovima građana, već i kao socijaldemokrata koji polako vraća stranku njenim izvornim vrednostima. Trenutak za tako nešto je vrlo povoljan, jer je broj nezaposlenih nizak, pa zbog toga još i Savezna agencija za rad finansijski dobro stoji. To bi značilo da Šulc ne dolazi da bi „ispravljao krive Drine“ prethodnog socijaldemokratskog kancelara, već, naprotiv, da su mere iz Agende 2010 čak ispunile svoj cilj i da je situacija na tržištu rada sada toliko dobra da one više nisu neophodne.

„Nemačka će ponovo biti bolesnik“

I baš kao što su to Socijaldemokrate i želele, među prvima koji su potdravili Šulcovu ideju su bili nemački sindikati. Predsednik Nemačkog saveza sindikata Rajner Hofman rekao je da „SPD time koriguje kardinalnu grešku Agende 2010, po kojoj su nezaposleni uvek imali manja prava od obaveza“. On je dodao da je u vremenu veoma brzog razvoja sveta rada ljudima potreba veća sigurnost. Najavu je pohvalio i berlinski Institut za ekonomska istraživanja DIW koji je saopštio da je „danas najvažniji razlog nezaposlenosti u Nemačkoj - nedovoljna kvalifikacija“ i da je izuzimanje vremena za dokvalifikaciju iz roka za isplatu novca za nezaposlene zato dobra mera.

Međutim, ni na kritike nije trebalo dugo čekati. Među prvima se oglasila političarka (zajedno sa SPD vladajuće) CSU Gerda Haselfeld koja je rekla da Šulcovi planovi ugrožavaju Nemačku kao privrednu silu i da SPD „ponovo hoće da od Nemačke naprave evropskog bolesnika“.  Stručnjak (takođe zajedno sa SPD vladajuće) CDU za privredu Mihael Fuks je Šulcove predloge okarakterisao kao „gigantski program slanja radnika u prevremenu penziju“ dodavši da će „velike firme iskoristiti te mere da bi se otarasile starijih zaposlenih“ – za koje smatra da se više neće vraćati na tržište rada.

Berlin Bundesarbeitsministerin Andrea Nahles | Präsentation Vorschläge zu Hartz-IV-Korrekturen

Ministarska za rad Andrea Nales (SPD) veoma je zainteresovana za sprovođenje novog plana

Važna uloga Andree Nales

Šef poslaničkog kluba stranke Levice u Bundestagu Ditmar Barč rekao je da je ovo bio „prvi konkretan predlog Martina Šulca“ u predizbornoj kampanji i da je u pitanju „korak u pravom smeru“, ali „mali korak, zapravo, koračić.“ Po Barčovom mišljenju Agenda 2010 je program koji bi trebalo iz temelja promeniti. Barč je u intervjuu za radio Dojčlandfunk ostavio otvorenom mogućnost da Levica posle izbora stupi u koaliciju sa Socijaldemokratama, ali je dodao da za to zahteva više kada je reč o izmenama Agende 2010, i da „plaćanje radnika ispod utvrđene tarife, angažovanje pozajmljenih radnika i pritisak na tržištu rada moraju prestati“.

Prilikom predstavljanja koncepta Martina Šulca u rukovodstvu SPD (6.3.) jedna od osoba koje su imale glavnu reč je bila i aktuelna ministarska za rad Andrea Nales. Ona je rekla da su kritike na račun novog koncepta njene stranke „potiču iz jučerašnjice“. Nalesova je svakako vrlo zainteresovana za sprovođenje novog plana, jer je 2003. godine bila jedna od protivnica Agende 2010. koju je tadašnji šef Gerhard Šreder tada uspeo da ućutka. Tako je i ona u Šulcovoj predizbornoj kampanji simbol „pravog puta“ SPD.

Reklama