Marokanski kralj deli vlast?

Marokanski kralj odriče se jednog dela svoje moći. U televizijskom govoru 47-godišnji monarh predstavio je detalje ustavne reforme, koja predviđa veća ovlašćenja za parlamentarnu i izvršnu vlast.

Referendum u julu

Kralj je rekao da ustavna reforma "potvrđuje odlike i mehanizme parlamentarne prirode marokanskog političkog sistema" i postavlja osnove za "efikasan, racionalan ustavni sistem čiji su glavni elementi ravnoteža, nezavisnost i podela vlasti a glavni cilj sloboda i dostojanstvo građana". Istovremeno je apelovao na građane svoje zemlje da 1. jula na referendumu glasaju za novi Ustav.

I Marokanci traže reforme

Prema novom ustavu, kralj bi morao da imenuje premijera iz partije koja je dobila najviše glasova na izborima – do sada je za šefa vlade birao osobu koja je prema njemu najbolja za to mesto. Istovremeno bi premijer trebalo da ima pravo da otpušta ministre. Kralj Mohamed želi da ojača i ulogu parlamenta. Za sprovođenje istrage o nekom pitanju neophodna je petina poslanika, za glasanje o nepoverenju članovima kabineta, podrška trećine. Do sada su bile neophodne jednoglasne odluke. Kralj je istovremeno obećao i nezavisno pravosuđe. Kralj međutim ostaje vhovni komandant vojske a novi član ustava ga zvanično određuje i kao najvišeg verskog autoriteta u zemlji.

Reforme predstavljene u govoru rezultat su tromesečne revizije ustava po nalogu kralja posle izbijanja protesta u zemlji u februaru. Kao i većina zemalja na Bliskom istoku, Maroko je zahavatio talas narodnih protesta u kojima se traže reforme, mada oni nisu bili tako velikih razmera kao u drugim zemljama regiona. Nacrt ustava izradila je proteklih meseci Komisija u čijem radu su učestvovale političke stranke, sindikati, nevladine organizacije i drugi predstavnici društva.

Opozicija skeptična

Aktivisti prodemokratskog pokreta "Februar 20" ocenili su ustavne promene kao kozmetičke. „Mohamed je govorio o dobrim elementima ustava, ali je izostavio kontroverzne delove“, rekao je jedan opozicionar koji je prema sopstvenim rečima imao uvid u nacrt ustava. Broj ustavnih članova porastao je sa 108 na 180, ali je moć ostala u rukama kralja.

Jedna poslanica je rekla da u ustavu vidi bitan korak za otvaranje političkog sistema. Iz nacrta ustava proizilazi jasno opredeljenje za ljudska prava, ravnopravnsot i religijske slobode. „Mislim da je to napredak“, rekla je poslanica Mbarka Buaida.

Autori: K. Valc / I. Ivanović
Odg. urednik: N. Rujević