Marama predsednikove žene podelila Tursku | Izbor iz štampe | DW | 21.10.2010
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Izbor iz štampe

Marama predsednikove žene podelila Tursku

Kada je nemački predsednik Kristijan Vulf sa suprugom Betinom stigao u Ankaru dočekali su ih predsednik Turske Abdulah Gul i njegova supruga Hajrunisa. Uobičajeno? Da, sve osim marame na glavi supruge turskog predsednika

default

Hajrunisa, Kristijan, Abdulah i Betina na crvenom tepihu u Ankari 19.10.2010.

Spor oko marama na glavama muslimanki ponovo se rasplamsao u Turskoj, piše list Noje osnabriker cajtung: „Supruga predsednika Gula iskoristila je posetu nemačkog predsednika Vulfa za sopstveni revolucionarni gest: prvi put je za vreme ceremonije dočeka na crveni tepih stupila sa maramom na glavi, a vojska, koja se od Ataturka smatra čuvarom sekularne države – salutirala joj je! Simbolika je enormna. Nošenje marama je u školama, na univerzitetima i u javnim službama zabranjeno. Ali, kada Prva dama prilikom državnog dočeka nosi maramu, onda to znači da je samo pitanje vremena kada će zabrana biti ukinuta. (…) Hoće li ostati na snazi odvajanje države i religije, ili preti stvaranje božje države u lajt-verziji?“

Dvadesetogodišnjakinja protiv narko-mafije

Nadregionalni frankfurtski dnevnik Frankfurter algemajne cajtung nam je velikom fotografijom i propratnim tekstom predstavio Marisol Valjes. Na fotografiji ona sedi za radnim stolom iza koga je zatvorska ćelija sa rešetkama, na stolu pored računara leži dugačak pendrek, na zeleno ofarbanom zidu je slika Majke božje. Marisol je u ružičastoj letnjoj haljinici i telefonira. Ima pune ruke posla, jer ona je novi šef policije u meksičkom gradu Gvadalupi, leglu organizovanog kriminala i narko-mafije, grada u kome su nedavno nepoznata lica ubila gradonačelnika. To nije uplašilo Marisol, jedinu osobu koja je imala hrabrosti da stupi na funkciju koje niko nije smeo da se prihvati. Ona ne samo što je šef policije u gradu u kome svakog dana na ulici ginu narko-dileri i policajci, već ona ima samo – dvadeset godina! Kaže da joj je glavni cilj da ponovo uspostavi bezbednost na javnim mestima…

Zato što je u mogućnosti

A minhenski list Zidojče cajtung objavio je veliku fotografiju bivšeg izraelskog premijera Arijela Šarona, onako kako on leži u komi u kojoj se nalazi od 4. januara 2006. godine. No, na slici nije pravi Šaron, već plastična figura ovog državnika: tako on izgleda u bolničkom krevetu, sa infuzijom, u pidžami, u polusedećem položaju, otvorenih očiju. Sve u prirodnoj veličini, hiperrealistično. Reč je o izložbenom eksponatu umetnika Noama Braslavskog. Oko njegovog dela se sada u Izraelu vode velike diskusije. Šta umetnost sme, a šta ne sme? Stari partijski drugovi Arijela Šarona govore o „odvratnom voajerizmu“. Umetnik Braslavski, na pitanje zašto je napravio ovu figuru, odgovara: „Zato što to mogu“. On zna da je to provokacija; on i želi da provocira. To je legitimno sredstvo za pokretanje diskusije, kaže. On je rođen i odrastao u Izraelu, ali već 20 godina živi u Berlinu. Tamo je sa čuđenjem konstatovao da je Šaron okružen velom ćutanja – „imao je najveći uticaj na život u Izraelu, ali sada samo leži negde i niko ga više ne spominje“. Umetnikova ideja je da Šaronu napravi, kako sam kaže, „polu-mauzolej“ u kome će ljudi imati mogućnost da se oproste od bivšeg premijera.

Pripremio: Saša Bojić

Odgovorni urednik: Ivan Đerković