„Marš pravde“ sve bliži Istanbulu | Izbor iz štampe | DW | 06.07.2017
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Turska

„Marš pravde“ sve bliži Istanbulu

Ono što je počelo kao protest opozicione stranke zbog hapšenja njihovog poslanika, pretvorilo se u „Marš pravde“ na kome učestvuje 10.000 ljudi. To zabrinjava i predsednika Turske Erdogana i njegovu stranku.

Lider najveće turske opozicione Republikanske narodne stranke (CHP) Kemal Kiličdaroglu, krenuo je, u znak protesta zbog hapšenja jednog poslanika njegove partije, na „Marš pravde“ iz Ankare u Istanbul. O tome nemački Velt piše:

„Petnaestog juna Kemal Kiličdaroglu je s nekolicinom ljudi krenuo za Ankaru. Na putu su mu se svakoga dana priključivali novi ljudi. U međuvremenu i prokurdska opoziciona Demokratska partija naroda (HDP) podržava tu akciju. Prema navodima policije, u maršu sada učestvuje 10.000 ljudi. Protest je prerastao u svojevrsni vrisak protiv masovnog otpuštanja ljudi, hapšenja i politike predsednika Erdogana. Sve bi trebalo da se okonča velikim demonstracijama u Istanbulu.“

„I što je veća podrška opoziciji, to je Erdogan razdražljiviji: prošle subote optužio je CHP za saradnju s terorističkim organizacijama“, piše „Velt“ i navodi izjavu 28-godišnjeg Ekina koji učestvuje u maršu: „Nakon pokušaja puča 16. jula 2016, vlada vodi pogrešnu politiku. Vanredno stanje na snazi je više od godinu dana i mnogo je novinara u zatvoru. Od opozicije nikoga nisu ostavili.“ Ekin kaže da je uzeo odmor da bi se priključio učesnicima „Marša pravde“ na poslednjoj etapi. „To je naš jedini izlaz“, kaže mladić.

Türkei Oppositionsführer (CHP) Kemal Kilicdaroglu

Lider CHP Kemal Kiličdaroglu sa transparentom na kome piše „Pravda“

Frankfurter algmajne cajtung o situaciji u Turskoj piše: „Razlog za satanizaciju svke opozicije koja se sprovodi u medijima bliskim turskoj vladi, jeste duboka zabrinutost. Ankara strahuje da bi ovaj marš mogao da ojača snage koje su na referendumu glasale protiv promene ustava na osnovu čega će Erdogan 2019. postati prvi predsednik sa skoro neograničenom vlašću. Prema signalima iz baze Erdoganove Stranke pravde i razvoja (AKP), dobar deo birača koji su glasali za njega i njegovu stranku uopšte nisu neprijateljski nastrojeni prema Kiličdarogluvom ’Maršu pravde’.“

Kako definišete reč „diktator“?

U intervjuu sa Erdoganom koji objavljuje Cajt, turski predsednik između ostalog kritikuje odnos nemačkih medija prema njemu i kaže: „Razgovarao sam s mnogim šefovima, a dešavalo se i da sam nekima morao da objašnjavam šta to njihove novine pišu. Rekao sam im: ’Govorite o etici, a vi ste o mojoj porodici pisali na takav način da je do dostizalo dimenzije klevete. Pisali ste o finansijama, o povezanosti moje deca sa IS. Imate li za to dokaze? Nemate! Ali stalno ste me klevetali.’ Nemački mediji pisali su da je Redžep Tajip Erdogan diktator. Kako ti mediji definišu reč diktator“, zapitao je turski predsednik novinara „Cajta“, koji mu je odgovorio ovako: „Pitate zašto vas u nemačkoj javnosti smatraju diktatorom? Zato što ni u jednoj drugoj zemlji nije uhapšeno više novinara nego u Turskoj – više od 150. Zato što su nemački novinari Deniz Jučel ili Mešale Tolu u zatvoru, bez da znamo prave razloge za to. Zato što je desetine hiljada ljudi izgubilo posao jer su osumnjičeni da su učestvovali u puču. Zato što je vaša tajna služba prisluškivala naše poslanike Bundestaga. To su neki od razloga zbog kojih ste na takvom glasu.“

Türkei Präsident Erdogan Rede Parteitag AKP

Erdogan: Na osnovu pogrešnih informacija bazirate pogrešne pretpostavke

Erdogan je novinaru „Cajta“ rekao da su informacije kojima on raspolaže pogrešne: „Na osnovu pogrešnih informacija bazirate pogrešne pretpostavke: 48 ljudi koji su u zatvoru i koje nazivaju novinarima, osuđeni su zbog drugih krivičnih dela, pre svega terorizma. Te presude je potvrdio i Vrhovni sud Turske. Pet osoba je osuđeno pred lokalnim sudovima i žalbeni procesi su u toku. 177 od onih koji su u zatvoru naveli da su po zanimanju novinari, od toga je 176 uhapšeno pod sumnjom za terorizam“, navodi u podužem intervjuu Erdogan osvrćući se i na G20 i apelujući na zajedništvo s Nemačkom:

„U Nemačkoj postoji 80.000 turskih firmi, koje zapošljavaju 480.000 ljudi. To se ne može ignorisati. Zato moramo da se držimo zajedno. Kada smo rekli da, s obzirom na to da dolazimo na samit G20, želimo i da se sretnemo s našim ljudima u Nemačkoj, nemačke vlasti su stalno govorile da Erdogan ne treba da govori. Kakav je to, molim vas, mentalni sklop? To mi se nikada nigde nije desilo. To je političko samoubistvo! Ta greška se mora ispraviti. Pa ne mogu da mi zapuše usta. Govorim na turskoj televiziji, a ti programi se gledaju i u Nemačkoj. Onda biste morali u Nemačkoj da zabranite turske programe“, izjavio je između ostalog u intervjuu za „Cajt“ turski predsednik Erdogan.

Priredila: Jasmina Roze

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

DW.COM