„Marš mira“ i događaji u njegovoj senci | Izbor iz štampe | DW | 12.01.2015
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Izbor iz štampe

„Marš mira“ i događaji u njegovoj senci

„Marš mira“ u Parizu, demonstracije „Pegide“ u Nemačkoj, teror Boko Harama u Nigeriji i obaranje putničkog aviona iznad Ukrajine – teme su današnjeg izbora iz pisanja nemačkih dnevnih listova.

Komentari u nemačkim dnevnim listovima se 12.1. „vrte“ se uglavnom oko komemoracije žrtvama atentata u Parizu. Neki o njoj pišu direktno, a nekima je poslužila kao povod da se pozabave nekim drugim temama – bilo zato što su one indirektno povezane sa atentatom ili baš zato što su ostale u njegovoj senci.

Rajn-nekar cajtung (Hajdelberg) komentariše „Marš mira“ u Parizu: „Hrišćani, muslimani i Jevreji ujedinjeni u protestu protiv terora – to je signal koji je ovog vikenda iz Pariza poslat u beli svet. Bio je to veliki uzlet nad ruševinama i ranama koje je ostavio napad na redakciju Šarlija Ebdoa. Čak i ako lepenovci među demonstrantima rovare za svoj račun, upečatljiv je broj ljudi koji su izašli na ulice da bi se založili za toleranciju.“

Ovaj komentar odražava mišljenje većine odgovarajućih tekstova u nemačkim novinama. Međutim, neki su povodom tragedije u Parizu uputili poruku i nemačkim demonstrantima – članovima pokreta Pegida - „Patriotski Evropljani protiv islamizacije Zapada“. Tako list Štutgarter nahrihten (Štutgart) piše: „Umesto da pokušaju da izvuku pouku iz francuske tragedije, sledbenici Pegide bi trebalo da se ugledaju na vrednosti koje naši susedi brane i još uvek neguju: bratstvo, slobodu i jednakost. Policajac koji se isprečio pred fanaticima u Praizu i to platio svojim životom, bio je musliman. Da su demonstranti Pegide imali imalo pristojnosti, bili bi otkazali svoje demonstracije iz poštovanja prema mrtvima.“

Posle terorističkog napada u Parizu nemački političari iz redova vladajućih demohrišćana (CDU) i sestrinske stranke CSU zatražili su da se u Nemačkoj uvede čuvanje listinga sa podacima o elektronskoj komunikaciji građana na šest meseci. To bi, kažu, olakšalo policiji traženje potencijalnih terorista. Ustavni sud je jednom već odbacio taj predlog. Dnevnik Zidojče cajtung (Minhen) ovako komentariše pomenuti zahtev: „Teško je formulisati zakon koji uvažava sve moguće zahteve; i dobro je što je tako, jer osnovna prava treba da budu dobro zaštićena. Ali, nije dobro to što političari CDU/CSU postupaju kao da je baš napad u Parizu učinio tu zaštitu suvišnom. Onaj ko govori: Ja sam Šarli a istovremeno traži skladištenje podataka o komunikaciji građana – taj laže. Mera koju traže bi otrovala slobodu štampe.“

Nigeria Baga 2013

Teror u Nigeriji

A berlinski list Tagesšpigel podseća da, dok svi žale za žrtvama napada na Šarli ebdo, demokratiju i slobodu štampe, jedna mnogo veća tragedija prolazi sasvim nezapaženo: „U senci napada u Parizu, u Nigeriji je tokom samo tri dana islamistička teroristička sekta Boko haram ubila više stotina, ako ne i više od hiljadu, ljudi. Radi se o do sada najtežem napadu afričkih talibana. Valjda nije potrebno više dokaza o globalnoj pretnji koju predstavljaju radikalni islamisti. No, brutalnost i razmere terora čije žrtve su u Nigeriji uglavnom bili muslimani, prevazilazi svaku moć poimanja... Mnogo je indicija da bi najmnogoljudnija zemlja Afrike mogla da se pocepa na muslimanski sever i hrišćanski jug. Niko ne može da kaže kada će se to desiti. Ali, poslednji dani su definitivno dokazali da se taj dan bliži.“

Dnevnik Vestfalen post (Hagen) podseća na zaboravnost medija kada je reč o ljudskim tragedijama, ne želeći da jedna od njih – takođe sa velikim brojem žrtava – bude prepuštena tom zaboravu. Reč je o obaranju malezijskog aviona koji je prevozio putnike iznad Istočne Ukrajine letom MH17. „Pola godine je prošlo od obaranja tog leta... 298 ljudi je poginulo u avionu koji je leteo iz Amsterdama za Kuala Lumpur. U rasvetljavanju njegovog pada istina je ostala bukvalno u ruševinama. U ovom škakljivom slučaju je očigledno previše toga u igri. Onaj ko se pažljivije bavio dosadašnjim saznanjima holandskih istražitelja, morao je doći do zaključka da niko nije zaista zainteresovan da se ova katastrofa rasvetli. Zašto? – Zato što bi dokaz o saradnji Rusije sa pobunjenicima doveo do pooštravanja krize između Evrope i Rusije. Mnogo govori u prilog tome. Samo tako može da se objasnio to što američka vlada muti vodu i ne želi da stavi istražiteljima na raspolaganja satelitske snimke obaranja aviona raketom zemlja-vazduh. Druga opcija: ukrajinski borbeni avion – uz znanje SAD – koristi putnički avion kao štit i izaziva njegovo obaranje. I to nije stvar koja vapi da bude otkrivena. Posledica? – Članovi porodica poginulih nikada neće saznati iz kog razloga su njihovi bližnji morali da umru. To je prljava strana politike.“