Male partije u ″nemogućoj misiji″ | Politika | DW | 02.09.2013
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Male partije u "nemogućoj misiji"

U SR Nemačkoj ima više desetine malih političkih partija, koje predstavljaju najmanji deo biračkog tela. Iako one obično ne uspevaju da uđu u Bundestag to bi na ovogodišnjim izborima moglo da se promeni.

default

Izbori u Nemačkoj

Na prvi pogled, izgleda kao obmana: 39 partija potvrdilo je da će učestvovati na izborima 22. septembra, kako bi po osamnaesti put popunili mesta u donjem domu nemačkog parlamenta - u Bundestagu. Od tada je pet partija odustalo od izborne trke.

Piratenpartei Wahlkampfstand

Pirati animiraju potencijalne birače

Međutim, samo šačica ovih partija tradicionalno može da se nada da će imati svoje predstavnike u novom sazivu parlamenta. Razlog tome jeste cenzus od pet odsto. Poslednja partija koja je uspela da savlada ovu prepreku jeste bivša Levičarsta partija istočne Nemačke - 1998. godine. Petnaest godina ranije, Zeleni su na isti način ušli u Bundestag.

Činjenica da je nemačka politička scena, moglo bi se reći pregledna i stabilna, ne potiče samo izbornog praga, kojeg nije lako preći. „Određene partije grupisale su se oko ideološkog centra i više se ne razlikuju jedna u odnosu na drugu", kaže Karl-Rudolf Korte, profesor političkih nauka na Univerzitetu Duizburg – Esen.

U drugim državama taj milje je mnogo više heterogen i polarizovan, kaže Korte, dodavši da upravo to što je Nemačka politički stabilna, dovodi do toga da se birači donekle dosađuju. „Rezultat toga je da manje partije mogu da profitiraju od ovakve situacije i da privuku više pažnje“, tvrdi on.

Dva kandidata

Ovaj efekat možemo posmatrati, na primeru dve nove manje partije: levo-liberalne Piratske partije i populističke centralno-desne partije, Alternativa za Nemačku (AfD). Prva sebe definiše kao partiju za Internet doba, dok je druga izrasla iz protesta srednje klase protiv politike spasavanja evra, koje sprovodi vlada kancelarke Merkel.

Pirati su osnovani 2006. godine i od tada uspevaju da uđu u parlamente četiri nemačke pokrajine. Na nacionalnom nivou, oni trenutno imaju oko 31.000 članova. Alternativa za Nemačku je relativno nova partija, postoji tek od februara ove godine, ali već ima 15.000 članova, među kojima je dosta preletača iz Demohrišćanske unije (CDU/CSU) i Liberalne partije.

Die Tierschutzpartei Plakat

Važno je zaštiti i životinje

Obe stranke imaju formalne predstavnike u svih 16 nemačkih pokrajina, manje ili više čvrsto povezanih širom zemlje. Do sada, partije koje su bile sposobne da potvrde ovaj uspeh, pored uspostavljenih CDU/CSU, Liberala i Socijalno-demokratske partije (SPD), Levičara i Zelenih, bile su desničarska Nacionalna demokratska partija, komunistička Marksističko-lenjinistička partija Nemačke i Građanska asocijacija slobodnih birača.

Mršave šanse

Poslednja istraživanja javnog mnjenja pokazuju da Pirati i AfD imaju podršku između dva do tri odsto biračkog tela. Uzimajući u obzir statističku marginalnu grešku od nekoliko procenata, obe partije imaju izvesne šanse za ulazak u parlament.

Upućeniji ističu druge razloge zbog kojih bi moglo da dođe do ovakvog razvoja okolnosti. Pirati bi navodno mogli da profitiraju od činjenice da se istraživanja javnog mnjenja uglavnom sprovode telefonom, a puno mladih ljudi ne koristi fiksnu telefoniju. Oni se oslanjaju isključivo na svoje mobilne telefone i zbog toga je moguće da nisu verno predstavljeni u ovom istraživanju.

S druge strane, kada je u pitanju AfD, postoji mogućnost da se ispitanici nisu usudili da podrže partiju, koja još uvek nije čvrsto uspostavljena. Ipak, do datuma kada izbori treba da se održe, ovi birači mogu da istupe i zaokruže broj pored protestne partije kao što je AfD.

Izborna trka

Bern Lucke Alternative für Deutschland Gründungsparteitag Berlin AFD

Alternativa za Nemačku

Dobro poznate stranke na političkoj sceni u Nemačkoj za novajlije prestavljaju žestoku konkurenciju. Okolnosti se menjaju. AfD i Pirati bi verovatno promenili uobičajeni sastav parlamenta, koji čini pet partija i na taj način otežali život vladajućoj koaliciji.

Kako su Pirati počeli da osvajaju pozitivne rezultate u proleće i leto 2012. godine, velike partije postaju nervozne, počele su da se razmeću svojim znanjem o Internetu.

AfD prema demohrišćanima i liberalima neguje otvoreni prezir, a ove velike partije pokušavaju glavnu izbornu okosnicu Alternative za Nemačku – evro krizu – da drže podalje od svoje kampanje, nadajući se da će tako skrenuti pažnju sa kritike koja im je upućena.

Više od jednog problema u programu?

Bernd Luke, osnivač i portparol Alternative, pokušao je da raščisti pre letnje pauze sledeće: AfD nije koncentrisana samo oko jednog problema, nasuprot onome što neki tvrde. Takav imidž ne prolazi kod biračkog tela, ni kod medija koji podrazumevaju da stranke imaju sveobuhvatne programe.

Luke je svojevremeno predstavio tri komiteta Alternative za energetske politike, zdravlje i odbranu. Međutim, ove programirane izjave delovale su populistički i skrpljeno, slično njihovom stavu o krizi evra, tako da su im mediji posvetili minimalnu pažnju.

„Samo 20 odsto građana je do sada čulo za nas“, priznaje Luke. Alternativa se nada će udvostručiti cifru agresivnom uličnom kampanjom, a ostaje da se vidi da li će u tome i uspeti. Za razliku od sličnih partija iz susedne Francuske i Holandije koje su dobile značajnu podršku, populističke partije desnog krila se teško pozicioniraju na saveznom nivou u Nemačkoj.

Uz to, posebno u poređenju sa anglosaksonskim svetom, čak i su i konzervativni mediji u Nemačkoj, uopšteno posmatrano, umereniji i kritičniji u izveštavanju o marginalnim strankama.

Početni gubitak popularnosti

Nakon početne podrške koju su dobili Pirati, popularnost im je opala u jesen 2012. godine, kada je novoizabrano partijsko vođstvo pokazalo negativan i podeljeni imidž u javnosti.

Rentnerpartei Deutschland Plakat Bundestagswahl

Penzioneri Nemačke

„To je izazvalo puno štete“, kaže Internet kolumnista, Saša Lobo. Poverenje birača je nestalo. Možda je zbog ovog razloga teško primetiti da li su Pirati sposobni da se mrdnu od statusa partije okupljene oko jednog problema i da uspostave sveobuhvatni program.

Prema rečima Saše Lobo, poslednji skandal sa špijuniranjem američke Nacionalne bezbednosne agencije dao je Piratima drugu šansu za osvajanje poverenja novih birača. Partijske vođe se nadaju da će im trenutna rasprava o bezbednosti podataka i građanskim pravima na Internetu doneti odlučujući porast popularnosti preveden u glasove na izborima.

Profesor Korte, skeptično podseća: „Ovaj skandal je zapravo došao prekasno, zato što su u međuvremenu vodeći mediji izgubili interesovanje za Piratsku partiju“, kaže on. Nažalost, zato što bi ovaj skandal bio idealna okosnica za Pirate. „Oni mogu da objasne tačno u detalje šta se dešava, jer imaju eksperte za ovo važno pitanje."

Ako Pirati ili Alternativa uđu u Bundestag, i jedni i drugi bi mogli da računaju na oko 40 mesta u parlamentu. I tako, odjednom, ove dve partije i ne bi više bile toliko male!

Autor: Kaj-Aleksander Šolc / Nevena Cukućan
Odg. urednik: Jakov Leon