Male knjižare u borbi protiv interneta | Mozaik | DW | 19.10.2013
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

Male knjižare u borbi protiv interneta

U Srbiji, gde danas počinje Beogradski sajam knjiga, male knjižare izumiru dok opstaju samo veliki lanci. Ali „mali“ izumiru i u Nemačkoj i tu je taj trend teško zaustaviti. Jer, knjige se sve više kupuju na internetu.

Male knjižare „na ćošku“ gde prodavac često zna više o literaturi nego neki profesor književnosti, i u Nemačkoj se već odavno moraju boriti za opstanak. Jer, prvi udarac je bilo ukrupnjavanje i pobedonosni pohod velikih lanaca, poput Talie, Hugendubela, Veltbilda koji imaju višespratne „robne kuće“ knjiga u mnogim gradovima. Već tada je deset odsto knjižara ostvarivalo dve trećine prometa na tržištu knjiga. Ali sad su i neki „veliki“ morali da zatvore svoje filijale.

Jer i oni su ugroženi od trgovine putem interneta. Male, nezavisne knjižare poput „Boša“ u Bonu već su na ivici egzistencije. „Internet je za nas velika promena“, priznaje Gabriele Šefer koja vodi tu knjižaru, „jer se sve više knjiga naručuje na internetu.“ Doduše, ta mogućnost postoji već dugo, ali Nemci su oklevali da kupuju knjige onlajn. Ali, kako beleže u Udruženju njemačkih knjižara, to se naglo počelo menjati: pre desetak godina je svega četiri odsto knjiga prodavano preko interneta, danas je to oko 17 odsto!

Amazon Kindle Fire HDX

Nemci još nepoverljivi prema elektronskoj knjizi

Na internetu ne možete „omirisati“ knjigu

I ova mala bonska knjižara ima sopstvenu internet-stranicu – kao i otprilike osamdeset odsto knjižara u Nemačkoj, ali vlasnica knjižare svedoči da se time jedva mogu takmičiti sa divovima kao što je Amazon. Uopšte, male knjižare tako ostvaruju tek oko 1,5 odsto svog prometa, tvrde u Udruženju, i internet nije način kojim bi mogli opstati na tržištu.

Najveća prednost knjižara nad internetom je i dalje veoma jednostavna činjenica: mnogi pravi knjigoljupci žele da zavire u knjigu pre nego što je kupe, da pročitaju uvod i možda par rečenica kako bi videli da li im knjiga odgovara. Neretko onda, čak i ako ne kupe knjigu zbog koje su došli u knjižaru, kupe neku drugu koju su slučajno otkrili i privukla ih je omotom i najavljenim sadržajem.

Posebno kada je reč o skupim knjigama – monografijama, knjigama fotografija – mnogi žele da znaju šta kupuju. Čak i kad je reč o kuvarima, iskusna domaćica (ili domaćin) će rado pre kupovine pročitati koji recept i videti da li je to zaista nešto novo ili su to recepti gde ćete morati provesti čitav dan u kuhinji da bi ishod još uvek bio neizvestan.

Dobar zakon o ceni knjiga

I Amazon doduše za neke naslove nudi „preview“ – nekoliko stranica odabrane knjige, ali to je tek jadna zamena za listanje u štampanoj knjizi. Važna prednost za male knjižare je i nemački zakon kojim se određuje jedinstvena cijena knjiga: to znači da neka knjiga isto košta i u knjižari i na Amazonu – inače bi knjižarski giganti lako slomili male knjižare koje naručuju jedva desetak knjiga čak i nekog bestselera.

Ali najveća šansa za opstanak, smatra Mariane Gize koja u toj bonskoj knjižari prodaje knjige već više od trideset godina, jeste činjenica što ona poznaje mnogo njihovih mušterija. I knjižare na internetu imaju baze podataka mušterija, ali „mi možemo pitati kako je baka i da li im se sviđala prošla knjiga koju su kupili“. Ona je tu onda da im savetuje kod sledećeg naslova „i samo tako možemo preživeti“, saglasna je njena šefica Gabriele Šefer.

Ipak, ne preživljavaju svi. Još 1999. je bilo 4.800 knjižara članica Udruženja, prošle godine ih je ostalo 3.500. Problem je i podmladak: prošle godine se javilo još samo ukupno 1.500 mladih koji su želeli da postanu knjižari, četvrtina manje nego pre četiri godine.

Mladih manje, ali ostaju uporni

Jedna od upornih je i Helena Flener. Sa njenih dvadesetak godina je svakako deo generacije koja jedva može zamisliti život bez interneta, a ponekad kupuje i na portalima poput Amazona – ali nikad ne knjige. Zato se odlučila da postati knjižarka, jer je i ona uverena da je to jedini pravi način za kupovinu knjige koja je zanima ili koju želi da pokloni. „Poznajem sebe, poznajem moje prijatelje i porodicu i znam da mnogi drugi misle slično.“ Ni njena porodica nije imala ništa protiv što je izabrala zvanje koje odumire jer su i oni uvereni da to pristaje njenom karakteru.

Buchhandlung Bittner in Köln Inhaber Klaus Bittner

Mnogi i dalje vole da zavire u pravu, štampanu knjigu pre nego što kupe

Povrh toga, ni kada je reč o poslovnim šansama Helena Flener ne misli da je sve izgubljeno. Osobito u većim gradovima je sve više malih knjižara koji se fokusiraju samo na jednu vrstu knjiga – bilo da je reč o krimićima, knjigama za omladinu ili specijalizovanim knjižarama za kuvare ili turističke vodiče. Oni se trude da prodube svoju ponudu i starijim izdanjima – i mnoge od takvih knjižara ne posluju loše.

Dodatni izazov za male knjižare su elektronske knjige. I mala bonska knjižara „Boš“ nudi mušterijama i takve virtuelne knjige baš kao i uređaje za njihovo čitanje, makar i dvadesetogodišnja Helena tvrdi kako ona neće tako nešto nikad uzeti u svoje ruke. Za nju, čitati knjigu znači i osetiti je u rukama, a takav stav je još uvek veoma raširen u Nemačkoj. Trenutno se ni tri odsto knjiga ne prodaje u elektronskom izdanju – ali u Udruženju knjižara su uvereni da bi se to moglo promeniti. Jer u SAD je udeo elektronskih izdanja već gotovo četvrtinu.

Vlasnica bonske knjižare, Gabriele Šefer, ipak misli da će „nekako preživeti“. Tu knjižaru je osnovao njen deda Avgust Boš pre 90 godina i svakako će se i njena trgovina knjigama morati da se promeni i prilagodi vremenu. Ali kad je reč o konkurenciji na svetskoj mreži smatra da tu nisu samo ugrožene knjižare. Što to onda znači? Da ćemo u nekoj budućnosti onda sve kupovati preko interneta? „To znači da će sve prodavnice imati problema. Ali to onda znači da će izumreti i gradovi, jer više neće biti trgovina koje bi ih održavale u životu.“

Autori: Andreas Beker / Anđelko Šubić
Odg. urednik: Nemanja Rujević