Makedonska manjina u Grčkoj? | Evropa | DW | 12.04.2019
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

U fokusu

Makedonska manjina u Grčkoj?

U Grčkoj se ponovo rasplamsavaju sporovi oko slovensko-makedonske manjine. Poznavaoci prilika ukazuju da je situacija složena. Pritom, potisnuta istorija dodatno usložnjava situaciju.

Sudnica u severnogrčkom gradu Seru neuobičajeno je puna. Ljudi se guraju na klupama, svuda okolo su naoružani policajci. Pritom se ne radi ni o slučaju silovanja, niti o ubistvu. Radi se o jednoj reči: dopia.

Na grčkom to znači lokalno, a u severnoj Grčkoj to je sinonim za slovensko-makedonski jezik koji aktivno koristi deo stanovništva koja sebe naziva slovensko-makedonskom manjinom.

Priča o makedonskoj manjini za mnoge u Grčkoj je tabu-tema. To je postalo jasno tek nedavno, kada je BBC objavio članak pod nazivom „Grčka nevidljiva manjina - makedonski Sloveni“. Političari su zbog tog članka bili ogorčeni, a mnogi obični ljudi su na društvenim medijima javno iskazali svoje ogorčenje. Dimitris Karamicos-Ciras, grčki ambasador u Londonu, čak je napisao i protestno pismo BBC-u optužujući ga da pogrešno predstavlja istorijske činjenice.

Sistematsko ugnjevatanje

Sud u Seru odlučuje o slučaju lokalnog kulturnog udruženja čiji članovi izvode slovensko-makedonske plesove i pevaju na makedonskom jeziku. Taj slučaj u Grčkoj dotiče neugodno i nepokriveno poglavlje novije istorije, kaže Nikos Sakelarios, član te nacionalne manjine u Grčkoj.

Još od pedesetih godine prošlog veka grčka država vrši pritisak na slovenske Makedonce. Tako je bilo i u njegovom rodnom gradu, priča Sakelarios: „Tokom leta 1959. godine u grad su došli naoružani vojnici. Okupili su ljude na trgu i svi su morali da se zakunu da više neće da govore svoj jezik“.

 Ein slawo-mazedonischer Kulturverein muss ich vor dem Gericht im nordgriechischen Serres verantworten

Smeju li u slovensko-makedonskom društvu u Seru da se pevaju pesme na makedonskom?

Danas se malo ko usuđuje da potvrdi da su mu koreni slovensko-makedonski. „Imamo najviše oko 6.000 pristalica, ali ima još više ljudi koji i dalje neguju svoju kulturu u severnoj Grčkoj“, objašnjava Evagelija Apsis iz stranke „Vinožito“, odnosno „Ouranio Toxo“, koja se zalaže za prava slovensko-makedonske manjine.

Problem je u tome što se mnogi boje da javno priznaju svoj identitet. Ali reč je tome da se neguje i vrednuje bogatstvo kulturne različitosti čitavog regiona, kaže Sakelarios: „Mi smo državljani Grčke, plaćamo poreze i poštujemo državu. Želimo samo da živimo svoju kulturu i pevamo naše pesme.“

Odbrana: dva svedoka – optužba: pet.

Ali koliko je to teško pokazalo je i suđenje u Seru: došlo je do žestoke svađe između lingvistkinje koja je nastupala kao svedok odbrane i advokata na strani optužbe. Lingvistkinja je tvrdila da je pojam „dopia“ sinonim za slovensko-makedonski jezik, ali je optužba to odbacila i pritom ocenila da lingviskinja „nije dovoljno obrazovana“. Predsedavajuća sutkinja prekinula je suđenje. „Sram vas bilo!“, uzviknuo jedan od advokata lingvistkinje. „Idiotkinja!“, čulo se takođe. Policija je nakon toga okružila pripadnike slovensko-makedonske manjine.

„Kada se u severno-grčkim selima čuje reč ’dopia’, svako zna da se radi o slovensko-makedonskom jeziku“, objašnjava Kostas Demelis, advokat odbrane. Ali sud mu ne omogućava da to i dokaže – jer, optužbi je dozvoljeno da ima pet svedoka, a odbrani samo dva.

„Koji je lokalni jezik u Seru?“, pita sutkinja po ko zna koji put. Svedoci potvrđuju: grčki. Svi su svesni da je to šuplja priča, jer jedno ne isključuje drugo. Pitanje koje pritom kao visi u vazduhu sudnice je sledeće: da li je slovensko-makedonska kultura deo Grčke?

„Moj deda, moj pradeda i moj čukundeda nisu došli ovamo iz neke druge države. Oni su ovde uvek živeli“, kaže Nikos Sakelarios. Ali u Grčkoj se o tome ne priča – ni u školama, ni u medijima. „Nema kritičkog suočavanja s nedavnom istorijom“, dodaje Sakelarios.

Šta manjinu čini manjinom?

Istovremeno, grčka država sama je prikupila podatke koji ukazuju na postojanje slovensko-makedonske manjine, objašnjava Konstantinos Cicelikis, profesor ljudskih prava u Solunu: „Godine 1951. na popisu stanovništva postavljeno je pitanje: ’Koji je vaš maternji jezik?’ Na osnovu tih podataka i nedavnih naučnih dokaza dokumentovano je postojanje ’slovenskog jezika’ u severnoj Grčkoj i na osnovu toga se može videti lingvistički kontinuitet“, objašnjava Cicelikis.

Nord-Mazedonien Alexis Tsipras mit dem mazedonischen Kollegen Zoran Zaev in Skopje

Sukob oko imena je prevaziđen: Zaev i Cipras 2. aprila u Skoplju

Iako država ne mora da prizna manjinska obeležlja kao što su jezik i etnički identitet, to ne znači da neka nacionalna manjina ne postoji. „Postojala je presuda u sporu između Grčke i Bugarske po pitanju: ’Ko su manjine?’ Međunarodni sud pravde u Hagu došao je do zaključka još 1930. godine: manjina nije pravno pitanje, već pitanje činjenica“, objašnjava Cicelikis za DW.

Škakljive teme u izbornoj godini?

Sada se čeka na odluku suda u Seru. „To će se dogoditi za nekoliko meseci“, objašnjava advokat odbrane Kostas Demelis. Ipak, on nema prevelika očekivanja. „Način na koji je proces vođen pokazuje da je odluka već donesena.“ Kada je reč o tabu-temama, u izbornoj godini se koristi „teško naoružanje“.

Diskusija o slovensko-makedonskoj manjini samo je jedan od brojnih aspekata sa kojima se Grčka ipak mora suočiti nakon što je potpisala Prespanski sporazum. Situacija je složena i proces u Seru samo je prvi korak u približavanju te teške teme javnoj raspravi. I antropolog Fabio Matioli sa Univerziteta u Melburnu zalaže se za otvoren dijalog. On je istraživao region i poznaje situaciju: „U Grčkoj je bilo, a i danas ima ljudi koji se identifikuju kao Makedonci“.

Mnoge njegove kolege ne žele da se o tome izjašnjavaju. Boje se posledica. Matioli kaže da ima razumevanja za svoje kolege, s obzirom na tvrdi stav grčke politike i društva. Ali prihvatanje da postoji etnički diverzitet u regionu može doneti prvenstveno jedno – slobodu. „Ako stvorite okvir u kojem ljudi imaju slobodu da se izraze i budu ono što žele da budu, na kraju će svako od toga imati koristi.“

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

DW.COM

Reklama