Makedonija: Teroristi iz našeg komšiluka | Politika | DW | 07.08.2015
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Makedonija: Teroristi iz našeg komšiluka

Da li je reč o zakasneloj akciji ili ne? To je pitanje koje se otvara nakon akcije makedonske policije u kojoj je uhapšeno devet osoba osumnjičenih za organizovanje ljudi za odlazak na ratišta na Bliskom istoku.

„Policijska operacija hapšenja osumnjičenih da su pružali logistiku, ali i učestvovali u borbama na Bliskom istoku na strani 'Islamske države' (IS) stiže suviše kasno, zato što se svaki bezbednosni problem uvek uspešno i bezbolno rešava u svojim početnim fazama“, ocenjuje Vladimir Pivovarov, bivši šef vojno obaveštajne službe. „Prošle godine smo doneli zakon i to poslednji u regionu. U tom periodu mnogi makedonski građani poginuli su na ratištima, a isto toliki broj naših ljudi otišao je da se bori u redovima IS. Analizirajući javno dostupne informacije, otkrili smo da su naši građani u tom periodu uhapšeni na Kosovu, u Italiji i Australiji, a naše službe nisu reagovale. U okruženju, a naročito na Kosovu, uhapšeno je i izvedeno pred sud na stotine ljudi. Kod nas već duže vreme lider Islamske verske zajednice javno ukazuje da se u džamijama u Skoplju vrši regrutacija ljudi za odlazak na Bliski istok, na šta MUP neozbiljno odgovara da nije nadležan da kontroliše džamije. Sada je vreme za profesionalizaciju službi, odnosno da politika odatle ukloni svoje ruke. Ako se to ne desi, posledice po Republiku Makedoniju mogu da bude nepredvidljive“, upozorava Pivovarov.

Odlazak zbog egzistencijalnih problema?

Deo uhapšenih osoba osumnjičenih da je vrbovao borce za odlazak na Bliski istok, imao je veze i kontakte i sa šesnaestoro makedonskih građana koji se nalaze u redovima IS. Sedam od onih koji su do sada poginuli na ratištima u Siriji, prema bezbednosnim izvorima, potiče iz neposrednog susedstva objekata u Skoplju u kojima su izvršene racije u okviru akcije „Ćelija“, odnosno iz delova grada u kojima je, navodno, najviše regrutovanih boraca.

Ljudi koji žive u blizini pretresenih objekata u skopskoj opštini Čair, a koji su želeli da ostanu anonimni, potvrđuju da su „mladi ljudi iz komšiluka otišli u Siriju“, ali smatraju da su oni to uradili isključivo iz egzistencijalnih razloga. „Otišao je momak iz susedstva. Nije u pitanju ni radikalni islam, niti vrbovanje – samo prazan stomak. Niko u njegovoj porodici nije bio zaposlen. Rekao je da nije imao drugi izlaz. Otišao je samo zbog para, a ne za nekakvu ideologiju“, priča jedan od komšija.

Takve tvrdnje, kao i nezvanični podatak da je među devet privedenih osoba i jedan Makedonac koji je iz pravoslavne vere prešao u islam, nameće potrebu da se ozbiljno analiziraju motivi koji navode mlade da odlaze na bliskoistočna ratišta, ali i to sa kakvim „teretom“ će se oni vratiti.

Nefunkcionalna država pogoduje radikalnim grupama

U prošlogodišnjoj studiji centra ITIC (The Meir Amit Intelligence and Terrorism Information Center) o stranim borcima u Siriji, procenjuje se da se njihov broj, koji je u porastu, kreće između 1.600 и 2.100, a među zemljama sa najvećim brojem ljudi, koji dostiže i nekoliko stotina, izdvajaju se i neke balkanske zemlje, među njima i Makedonija.

Pre samo par meseci, makedonski eksperti za bezbednosna pitanja ukazivali su na to da uzroke za pojavu neformalnih islamističkih grupa treba tražiti u nefunkcionalnoj državi čije slabe i neefikasne institucije indirektno pogoduju jačanju radikalnog islamizma. Istovremeno, državna politika nekonfrontiranja u velikoj meri je određena osetljivim međuetničkim odnosima u Makedoniji. U tom smislu, odsustvo energičnih kontramera državnih organa u kontinuitetu stvara preduslove za jačanje njihovih kapaciteta.

Bezbednosni eksperti smatraju da se takvim opasnim tendencijama efikasno može stati na put samo pod dva uslova: da se ta oblast dobro poznaje, ali i da se napravi jasna razlika između religioznog ubeđivanja koje ostaje u privatnoj sferi i onog koje je usmereno na društveno političke promene kroz nasilno delovanje.