Made in China ili Made in Germany

Zbog toga se danas bavimo isključivo napisima objavljenim u frankfurtskoj štampi. Nemačka industrija se bori za očuvanje etikete Made in Germany, piše Frankfurter algemajne cajtung: „Predlozi Evropske komisije retko kada izazivaju oduševljenje saveza nemačke industrije. A kada se ti predlozi tiču reforme oznake Made in… – onda Nemci više uopšte ne znaju za šalu. Ta oznaka, koju su svojevremeno uveli Britanci kako bi obeležili navodno lošiju nemačku robu, tokom proteklih decenija je postala prava reklama. Oznaka Made in Germany i te kako doprinosi boljoj prodaji robe, iako kritičari odavno zameraju da u mnogim slučajevima u toj robi gotovo da i nema više nemačkih sadržaja. Komisija EU sada predlaže da se ta oznaka dozvoli samo ukoliko artikli sadrže najmanje 45 odsto nemačkih sastojaka. Pomenutom oznakom se svake godine obeleži 1,3 miliona artikala namenjenih za izvoz. Do sada je u Evropskoj uniji važilo pravilo da kao zemlja u kojoj je neki proizvod nastao važi ona zemlja u kojoj je obavljena završna – ekonomski opravdana - obrada proizvoda. To je preduzećima omogućavalo da etiketu Made in Germany lepe i na artikle čijih je i do 90 odsto nastajalo van Nemačke – ali su u Nemačkoj dovršeni. To bi ubuduće trebalo da se promeni. Proizvod čijih je 44 odsto nastalo u Nemačkoj, a ostatak u Kini, moraće da nosi oznaku Made in China.“

„Čitav plan je smislio litvanski komesar EU za carinu, Algirdas Semeta, koji to nije učinio zbog samih kupaca, već da bi pravila bila primenjena na robu koja se uvozi u EU. Povod za to je bio spor o anti-damping carinama na čelične sajle iz Severne Koreje koje su proizvedene od kineskih čeličnih vlakana. Evropski sud pravde je nedavno doneo presudu prema kojoj EU nema pravo da uvodi kaznene carine na sajle iz Severne Koreje samo zato što je tamo obavljena njihova završna obrada. Jedan nemački koncern je podneo tužbu zbog te carine sa argumentom da se te sajle sastoje uglavnom od kineskih delova – na koje se ne plaćaju kaznene carine. Iz krugova bliskih Algirdasu Semeti se saznaje da je njegova namera bila da se reše upravo takvi slučajevi. Štaviše, Semeta uopšte nije želeo da dira proizvode koji se izvoze iz EU – za njih bi i dalje važila stara pravila o etiketiranju porekla. Ali, komesar EU za trgovinu Karel de Guht smatra da takva nejednakost ne bi mogla da se održi i da bi nova pravila morala da se primene i na proizvode iz same EU. Sada će najverovatnije da se razmatra srednje rešenje – preciziranje odredbi o završnoj obradi proizvoda.“

U listu Frankfurter rundšau nalazimo nekoliko saveta o tome kako da u sopstvena četiri zida ostanemo u dobroj telesnoj spremi – i pri tome uštedimo neki dinar, jer mesečna članarina u vežbaonicama i teretanama nije jevtina. Sport u dnevnoj sobi će imati efekta samo ako se i tu pridržavamo određenih pravila. List citira naučnicu specijalizovanu za sport čiji prvi savet glasi: treba vežbati lagano i kontrolisano, bez naglih pokreta; pri tome je važno ravnomerno udisanje i izdisanje, bez zadržavanja vazduha (koje povećava krvni pritisak). Osim toga, možda nije toliko važno da li se vežba ujutro ili uveče, ali važno je da se vežba dosledno i ne svakog dana. Mišići rastu samo kada im se omoguće i faze mirovanja – što znači da bi trebalo trenirati dva do tri puta nedeljno. Važno je znati: mišići vežbanjem mogu da se razvijaju u svakom starosnom dobu. Vežbanje ne treba počinjati bez prethodnog zagrevanja, koje je kod kuće najefektnije u vidu trčanja u mestu – 5 do 10 minuta je dovoljno dok ne počne sasvim lagano znojenje – to podstiče krvotok i rad mišića – a prednost domaćeg terena je i muzika koju možemo da izaberemo i pustimo da nam daje ritam…“

A list Frankfurter noje prese prenosi najnovija saznanja o tome kako različiti polovi podnose slom ljubavi. Tu pojavu je tokom poslednjih deset godina istraživala Silvija Fauk, po zanimanju: savetnik i trener za slomljena srca. Ona kaže da muškarci nalaze utehu brže od žena – ali da to nikako ne znači da manje pate. Ova terapeutkinja je došla do zaključka da muškarci – nakon propale ljubavi - brže od žena ulaze u novu vezu, ali to je, kaže, samo tableta protiv bolova. Silvija Fauk ima Ordinaciju za životne i ljubavne brige u Berlinu. Više od 90 odsto njenih klijenata dozali zbog ljubavnih jada. „On mene očekuju razumevanje, diskreciju – mnogi dolaze tajno – i savete kako da poprave raspoloženje i povrate malo životnog optimizma.“ Fauk dodaje da su „ljubavni jadi sada isti kao što su bili i pre deset i mnogo više godina, ali je u međuvremenu infarkt srca prouzrokovan ljubavnim jadom zvanično priznat kao oboljenje – sindrom slomljenog srca.“

Pripremio Saša Bojić
Odg. urednik: Jakov Leon