Mašine preuzimaju kontrolu

Kod većine industrijskih preduzeća u Nemačkoj tema „pametna fabrika“ već je važan sastavni deo poslovne strategije. To je rezultat jednog istraživanja renomiranog uslužnog preduzeća, specijalizovanog za ekonomsko savetovanje, PricewaterhouseCoopers (PwC). U praksi, međutim, tek svaka peta firma upravlja svojim proizvodnim pogonima i poslovnim jedinicama putem umreženih informatičkih sistema.

„Ipak, gotovo polovina ispitanih planira razvoj takozvane 'pametne fabrike'“, kaže za Dojče vele Mihael Raš, stručnjak PwC za sektor digitalnih transformacija. Dalji interesantan rezultat istraživanja jeste faza realizacije jedne takve pametne fabrike za manje od godinu dana. Većina preduzeća u svoje planove ukalkulisala je duže vreme za realizaciju.

Sve može da bude „smart“

Sve se sa svime može umrežiti: u nemačkoj industriji je taj tehnološki trend doduše stigao, ali još nije uspeo da se probije. A tamo gde se počne da primenom nove tehnologije, doći će do znatnih poboljšanja kroz sve veću automatizaciju. „Iznenađujuće je za nas bilo da kao značajan uspeh pametne fabrike nije navedeno povećanje prometa, već veća fleksibilnost, bolji kvalitet i proizvodnja“, navodi Raš.

Takav razvoj uočio je i Zigfrid Rusvurm, šef sektora za industriju u koncernu Simens. U elektronskom pogonu Simensa u gradu Ambergu, kaže Rusvurm, u proteklih nekoliko godina višestruko se povećala produktivnost kroz umrežavanje digitalnih proizvodnih modela sa realnom proizvodnjom. Osim toga, novom tehnologijom „uspeli smo da udeo propusta smanjimo na samo 12 grešaka na milion proizvoda“. To je realni rezultat integracije razvoja proizvoda i proizvodnje u digitalnom modelu i u realnoj realizaciji u fabrici, dodaje Rusvurm.

Bitan aspekt te nove vrste proizvodnje jeste i to što se drastično skraćuje period između razvoja nekog novog proizvoda i njegovog izlaska na tržište, uverava nas Simensov stručnjak: „Imamo klijenata koji primjenjuju tu metodu i na taj način štede na vremenu i do 50 odsto.“

Proizvodni proces u optimumu

Firma Vajdmiler (Weidmüller) iz Detmolda je međunarodno preduzeće srednje veličine sa gotovo 4.500 zaposlenih i godišnjim prometom od više od 620 miliona evra. Ta firma specijalizovana za tzv. industrijsko povezivanje (Industrial Connectivity), takođe od 2012. koristi novu tehnologiju pri proizvodnji spojnih elemenata za komunikacione mreže.

Njihova polazna tačka bila je to da tokom jednog industrijskog proizvodnog procesa povremeno dolazi do nestabilnosti – bilo da je to prouzrokovano nepravilnostima u materijalima koji se prerađuju ili kroz istrošenost ili zastarelost neke mašine. Zato je bilo važno razviti tehnologiju koja bi reagovala na takve nepravilnosti u okviru proizvodnje i osigurala da sve i dalje funkcionira.

„Razvili smo mašinu kojom, u principu, možemo da optimizujemo proces proizvodnje“, kaže Jan Mihels, rukovodilac projekta Vajdmileru. Pri razvoju te „samo-optimizirajuće mašine“ bilo je pre svega važno da se proizvodnja učini održivom. „Hteli smo da povećamo efikasnost u našim procesima – materijalnu, ali naravno i energetsku efikasnost.“

Investicije se isplate

Na duge staze naravno u obzir se uzima i efikasnost troškova. Potrebne investicije za razvoj jedne pametne mašine su se, prema mišljenju tog inženjera ekonomije, u svakom slučaju isplatile. „Sigurno će biti potrebno određeno vreme da se investicija isplati, ali to će se dogoditi uskoro“, uveren je Mihels.

Uspešne projekte s tehnologijom „Industrija 4.0“ zabeležilo je i preduzeće „T-Systems“, ćerka-firma nemačkog Telekoma – na primer na polju logistike u hamburškoj luci, gde je promet roba menadžmentom podržanim digitalnom tehnologijom u tolikoj meri poboljšan, da su u određenim sektorima troškovi opali čak i za oko deset odsto.

Zaštita podataka i nedostatak standarda

Ali, nije zlato sve što sija: pored zaštite podataka, centralni problem „Industrije 4.0“ leži u tome da se pri umrežavanju klasične i informatičke industrije stvore generalno važeći standardi. Drugim rečima: utičnice, recimo, moraju da budu standardizovane. Hagen Rikman, direktor preduzeća T-Systems ističe da je to veliki izazov i da se radi o tome da se industrija dogovori o jednom do dva standarda – i to „jeftino i efikasno“. Rikman dodaje da jedna od vodećih industrijskih nacija, Nemačka, upravo na području „Industrije 4.0“ kasni za drugim državama, što je uostalom pokazalo i istraživanje firme PwC.

Vodeći menadžeri, poput Zigfrida Rusvurma, odlučno se suprotstavljaju takvom mišljenju. Taj Simensov menadžer uveren je da je Nemačka čak dvostruko na vrhu: jedanput na strani ponuđača kao svetski tržišni lider na području proizvodnih tehnologija, ali i kao zemlja koja primenjuje te nove tehnologije. U Nemačkoj, naime, postoji ceo niz pilot-firmi, kako ih Rusvurm naziva, a koje za zainteresovane iz celog sveta danas postaju skoro poput „mesta hodočašća“, kako to tvrdi taj menadžer.

Kao dokaz za svoju tezu Rusvurm navodi činjenicu da je nedavno od kineske inženjerske akademije bio pozvan na predavanje o „Industriji 4.0“ u Pekingu, jer: „Na nemačku industriju, a i nemačke naučne institute koji na tome rade, tamo se gleda kao na lidere. I to, čvrsto sam uveren, s pravom.“

Autori: Klaus Ulrih / Marina Martinović
Odgovorni urednik: Ivan Đerković