Lov na žene i uputstva za ponašanje | Izbor iz štampe | DW | 06.01.2016
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

Izbor iz štampe

Lov na žene i uputstva za ponašanje

Nemačka štampa najviše se bavi masovnim sesksualnim zlostavljanjem žena u centru Kelna tokom dočeka Nove godine. Osuđuje se gotovo nepostojeća reakcija policije, a došljaci u Nemačku podsećaju na ovdašnje vrednosti.

Deutschland Köln Proteste nach sexuellen Übergriffen

Protest pred kelnskom katedralom zbog napada na žene

Šef kelnske policije Volfgang Albers je na konferenciji za novinare rekao da je „bilo mnogo seksualnih delikata, i to u masivnoj formi. Muškarci su prilazili ženama i hvatali ih rukama, a krivična dela su počinili pripadnici grupe ljudi koji su izgledali kao da potiču iz severnoafričkog odnosno arapskog prostora“. Prema saopštenju policije, u pomenutoj grupi je bilo oko 1.000 ljudi. Žene koje su morale da prođu kroz tu gomilu svedoče uglavnom o stotinama ruku koje su ih hvatale svud po telu, o špalirima koje su alkoholisani i agresivni muškarci formirali oko žena da bi ih na taj način maltretirali, ali su im tom prilikom i krali novčanike i mobilne telefone. Bila je to razularena masa i žrtvama je bilo gotovo nemoguće da u haosu tačno pokažu policiji nekog od počinilaca. Usred tog haosa, kroz masu su počele da lete i rakete za vatromet, ali, srećom, niko nije ozbiljno povređen, mada je na više punktova u blizini kelnske katedrale bilo žestokih tuča.

Mediji su ovom temom ozbiljno počeli da se bave tek u utorak, 5. januara, što je stvorilo neprijatan utisak da žele da zataškaju incidente. Javni servis ZDF se, na primer, u utorak na svom Fejsbuk-nalogu izvinio gledaocima zbog „pogrešne procene situacije“ zbog koje o incidentima nije bilo ni reči u njegovim dnevnicima od ponedeljka (4.1.) – što je izazvalo burne i listom negativne komentare. Ponašanje vlasti je takođe problematično. Policija ne zna ko su počinioci. Na svom pres-portalu ona je iznela „Činjenice o novogodišnjoj noći“, odnosno, hronologiju događaja u kojoj se govori o tome da se „u 21 sat pred glavnom železničkom stanicom nalazilo oko 400 do 500 osoba koje su se upadljivo agresivno ponašale. To su većinom muškarci koji nekontrolisano bacaju petarde i ispaljuju rakete i to delom na druge prolaznike“. U 23 sata se ta masa „povećala na 1.000 ljudi“ koji su nastavili da šenluče na isti način, dok se policija nije umešala, „dosledno intervenisala, razbila agresivne grupe i ispraznila plato ispred železničke stanice tako da se situacija sve više smirivala“.

U 0:45 sati policija je dozvolila građanima da ponovo stupe na plato, „tada prisutne osobe su se ponašale mirno. Prve žene su počele da podnose krivične prijave zbog krađa i delom i zbog seksualnih napada“. Više o „seksualnim napadima“ u ovoj policijskoj hronologiji – nije rečeno. To je izazvalo dodatno nezadovoljstvo radom policije, jer se u vreme objavljivanja ovih „činjenica“ u svim medijima već naveliko govorilo o masovnosti seksualnih napada. Posebno ogorčenje je izazvala gradonačelnica Kelna Henrijete Reker koja je u prvom obraćanju javnosti najavila objavljivanje „kodeksa ponašanja“ za mlade žene – posebno povodom predstojećeg karnevala – i već iznela da će u tom kodeksu stajati, na primer, da mlade žene uvek drže odstojanje „dužine ruke“ u odnosu na nepoznate muškarce i da treba da se kreću u grupama...

Upravo o tome pišu mnogi komentatori nemačkih dnevnih listova. Novinarka Frankfurter algemajne cajtunga Ursula Šer pita: „Rulja mladih muškaraca je priredila lov na žene – i posle toga žene dobijaju savete kako da se ponašaju? To nije prevencija, to je bezobrazluk. Ne treba od žrtava i potencijalnih žrtava tražiti da preispitaju svoje ponašanje, već treba uhvatiti počinioce i druge počinioce odvratiti od zlodela. Bez obzira na to što je potpuno nerealna mogućnost da se u gužvi na železničkoj stanici ili karnevalskom slavlju drži odstojanje dužine ruke od svakog nepoznatog muškarca, ova preporuka iz dobrih namera u najgoroj paternalističkoj tradiciji ima neprijatan prizvuk kojim se žrtvama implicitno prišiva deo odgovornosti. To podseća na tužan obrazac argumentacije kojom se posle silovanja deo krivice prebacuje na silovanu ženu: Da nije nosila prekratku suknju? Da nije hodala previše zavodljivo? da li se primereno ponašala? [...] U demokratskom društvu, koje je u svoj katalog osnovnih prava uvrstilo ravnopravnost, ženama nisu potrebne preporuke o ponašanju – već sigurnost da javni prostori podjednako pripadaju njima kao i muškarcima, odakle god ovi dolazili.“

Bertold Koler, jedan od izdavača Frankfurter algemajne cajtunga, u svom komentaru piše da se „nemačka vlada i veliki deo opozicije ničeg ne plaše više od radikalizacije unutrašnjepolitičkih sukoba i povećanja netrpeljivosti prema strancima. Sadašnji zahtevi da se strani počinioci krivičnih dela oštro gone, pa čak – da čovek ne poveruje svojim ušima – ako treba i proteraju iz Nemačke, stalno se povezuju sa upozorenjima da ne treba unapred osuđivati sve migrante. Ali, već i to liči na osuđivanje unapred, i to – Nemaca koji su u stanju da misle i donose zaključke. Oni neće dozvoliti da neko vređa njihovu inteligenciju. Oni poznaju situaciju u svojim gradovima. A proglašavanje te situacije boljom nego što zaista jeste, samo će pogoršati stvar.“

List Nirnberger nahrihten smatra da „strašni incidenti u Kelnu ne smeju biti zloupotrebljeni za stvaranje netrpeljivosti prema izbeglicama. A posledice se moraju snositi – čim se razjasni pozadina događaja. Sumnje da su policajci zajedno sa svojim rukovodstvom pogrešno procenili situaciju i da su bili preopterećeni, verovatno su tačne. Sada je, s obzirom da se bliži kelnski karneval, potrebno doneti efikasnu strategiju da bi se izbegle vanredne situacije poput one u novogodišnjoj noći.“

„Policijska akcija na kelnskoj železničkoj stanici u novogodišnjoj noći je ponovo pokazala da tamošnji organi bezbednosti očigledno imaju teškoća sa pravovremenom procenom situacije“, piše list Rajniše post: „Još tokom novogodišnjeg jutra, policija nije imala tačan pregled događaja – mnogih odvratnih napada na žene. Umesto toga, u jednom saopštenju za štampu, ona je navela da nije bilo nikakvih posebnih incidenata. Još za vreme demonstracija huligana protiv salafista u decembru 2014, U Kelnu je upravo zbog pogrešnih procena policije došlo do žestokih sukoba. Tada su vlasti u Kelnu obećavale poboljšanja i govorile da tako nešto u Kelnu više ne sme da se dešava. Ali, izgleda da se otada nije mnogo toga promenilo.“

Tabloid Bild se takođe osvrnuo na novogodišnje saopštenje policije. „Ni reč o napadima na žene. Četiri dana je prošlo dok za to nije saznala čitava Nemačka. Zašto četiri dana? Da li se u Ministarstvu unutrašnjih poslova Severne Rajne-Vestfalije možda boje da će slika koju imaju o sebi samima da bude poljuljana? U iskrenost spada i sledeće: Ne svi, ali mnogi muškarci iz arapskog prostora imaju shvatanje časti i muške snage koje je povezano sa nasiljem – pre svega protiv žena. Zbog toga moramo reći novim doseljenicima: onaj ko želi da živi ovde, mora da se oprosti od takvog poimanja časti, inače – nema budućnost. A mi moramo da odlučno istupimo kao država. Jer, baš onaj ko sebe definiše preko normi slabosti i snage, neće ozbiljno da shvati slabu državu. Ne sme biti kulturnog popusta na nasilje – u protivnom, integracija će propasti.“