Logoraš broj 2280 protiv Srbije
18. novembar 2018.
Dragutin Guzovski, zaveden u srpskim arhivima kao logoraš broj 2280, građanskom tužbom je krenuo u pravosudnu borbu za priznanje onoga što mu se dogodilo nakon zarobljavanja u Vukovaru 1991. godine i više od pola godine zarobljeništva koje je proveo u Sremskoj Mitrovici. Nakon dugog čekanja da država stane iza njih, čelnik udruženja logoraša Vukovarsko-srijemske županije odlučio se d sam krene u isterivanje stvari na čistac.
Kaže da je bio kod svih hrvatskih ministara pravosuđa. No nakon što su godine prošle u čekanju da se nešto dogodi, angažovao je advokata u Srbiji koji je pokrenuo tužbu za naknadu štete.
Logoraši ne umiru od starosti
„Ovo je samo probni balon, nas trojica smo, Antun Horvat i Srećko Glamočak i ja, odlučili da tužimo Republiku Srbiju“, kaže Guzovski. No, ne sumnja da će tužbi biti još. Guzovski veruje da se neće ići u pravi postupak, već da će mu biti ponuđena nagodba.
Dragutina više brine protok vremena nego ishod tužbi. Kako sam kaže, niko ko je izašao iz logora nije umro od starosti. Trauma, batine i neljudski uslovi kojima su bili izloženi uzimaju danak. Karcinomi, moždani i srčani udari su osnovna tri razloga od kojih umire ova populacija. Torture koje su proživeli su, kaže Guzovski, su kao tempirana bomba koja i godinama posle uzima živote.
Dragutin je u logoru proveo šest i po meseci počevši od današnjeg dana (18. novembar) 1991. Od toga je 126 dana bio u samici u kojoj vrata, priča za DW, nekad nisu otvarali danima. I pre dolaska u logor bio je tri puta ranjen a i danas pored kičme ima geler.
Iz logora je izašao sa slomljenom prsnom kosti, slomljenih sedam rebara i zglobnom čašicom na desnom ramenu. U logoru je izgubio 46 kilograma. Odgovarajuću lekarsku dokumentaciju je, kaže, priložio uz tužbu.
Guzovski potražuje iznos od 6,5 miliona dinara (nešto više od 50.000 evra), ali kaže da novac nije to što ga motiviše. Tužio je Srbiju, kaže, zbog nezakonitog lišavanje slobode, deportacije i odvođenja u logor, nehumanog i neljudskog postupanja i totalnog kršenja Ženevske konvencije o postupanju sa ratnim zarobljenicima.
Strah od listi
Postoji popis ljudi koje Srbija traži kako bi im sudila na temelju priznanja koja su izvukli iz njih batinama u logorima. To dokazuju povremena hapšenja bivših logoraša na granicama. Poslednji primer je Tihomir Purda koji je proveo neko vreme u pritvoru dok nije pušten zbog nedostatka dokaza. Odnosno, dok nije dokazano je da je vojnika JNA za čije ubistvo je bio optužen zapravo živog dovezao u bolnicu .
Oko spomenutih popisa vladaju, međutim, brojne nejasnoće i nedoumice. Jedno je izvesno: među bivšim logorašima vlada strah od posledica takvih lista, strah zbog kojeg se ne usuđuju putovati izvan Hrvatske. „Ja dvadeset i nešto godina nisam išao preko granice iako se protiv mene ne vodi nikakav postupak“, kaže Guzovski.
Na neki način, Srbija te ljude drži kao taoce. Mesecima su bili zarobljeni u logorima, a onda su godinama nakon toga ostali bez slobode kretanja.
Crna Gora već isplatila logoraše
Ovo nije prva tužba takve vrste, jer je Crna Gora priznala odgovornost za logor u Morinju i isplatila odštete logorašima iz Dubrovačko-neretvanske županije. Ukupno 1,43 miliona evra. Ono što Guzovskog posebno buni je što je Crna Gora krenula u taj postupak još dok je bila deo zajedničke države sa Srbijom. „Onda bi morala i druga članica tadašnje države to učiniti“, kaže on.
Postojanje logora na teritoriji Srbije je vrlo neugodno pitanje za tu zemlju. Mnogi građani Srbije nisu ni svesni šta se događalo u tim logorima, a pitanje nije samo pravno, već ima i političku težinu, pogotovo u trenutku kada premijerka Srbije Ana Brnabić za DW izjavljuje da je „apsolutno ponosna kako je Srbija obradila probleme iz prošlosti“.
„Ćutali smo dugo godina i videli da moramo krenuti sami. Ovo su sada privatne tužbe. Ja ne znam ko je s kime kakav sporazum napravio, ali to me ni ne zanima“, kaže Dragutin Guzovski dok nam pokazuje dokaze kojima raspolaže.
„Potvrda o privremeno oduzetim stvarima, pročitajte: Komanda 33. logora ratnih zarobljenika, major Zoran Ranđelović potpisan“, objašnjava nam Guzovski potvrdu s pečatom i potpisom.
Guzovski kaže da je paradoksalno u toj nesreći, što je on imao „sreću“ da su ga odveli u Srbiju. „Problem je šta će biti s logorašima koji su bili zatočeni u takozvanoj Srpskoj Krajini, u Kninu, Glini, Dalju, Negoslavcima... Šta će ovi ljudi?“, pita se Guzovski.
Za sada postoje informacije iz Ministarstva pravde u Beogradu da je tužba u postupku i da je zakazano pripremno ročište, a navodno srpsko Državno pravobranilaštvo priprema ponudu za nagodbu.
Uputili smo pre sedam dana upit u Ministarstvo pravosuđa Hrvatske tražeći odgovor na pitanje hoće li na neki način pomoći bivšim logorašima da ostvare svoja prava, ali odgovore nismo dobili do objave teksta.